Учитељ

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И мисли · 995

делова целине, међу нервном и мускулном делателношћу организма; последњи губи способност да влада својим органима, његова му осећања престају служити, а његови мишићи покоравати се његовој вољи.

Сад да се обратимо к срцу. То је шупаљ мишић који потискује крв, слично шмрку, у све делове организма; у његовом мишићном ткиву растурен је велики број нервних гранчица и, као што воља управља руком помоћу покретачких нерава, тако исто сваки душевни потрес шаље свој импулс од мозга к срцу по нерву, познатом под именом плућно-утробни или блудећи нерв (нерв из групе симпатичке системе). Изгледа, да смо ми већ дошли до самог решења питања; јер, кад се мишице руке, под утицајем нервног надражаја, грче и производе рад, то је највероватније допустити, да нервна сила, послана од мо к срцу, сличним начином узбуђује делатност последњег : онобсе грчи енергичније и јаче потискује крв. Попављамо, таква, "претпоставка, као што се види. била би највероватнија, ну ближе истраживање нервно-можданог утицаја на срце са свим не оправдава ту претпоставку; напротив, оно нам вели, да смо ми тим дошли не до решења правог питања, него до оне тачке, с које се предња паралела са свим обара и појава. добива већ други, противни карактер. У чему је разлика; Није ли срце тако исто мускул! Па зашто онда нервно узбуђење не дејствује на њега, онако, као што дејствује и на друге мишиће Да, срце је такође мускул, али се оно одликује врло знатним особинама. Обратимо пажњу пре свега на ову околност: сви мишићни апарати представљају нам се час у радном, час у мирном стању; срце је пак увек рсдно, и кад се одмара, једна његова половина. — ради друга. Даље, ма какав мишић ми узели, он се грчи, као што показује опит, само тада, кад га штогод надражи ; без овога мишић остаје у миру; ну срце и у овом случају чини изузетак: оно има ту важну особину, да се грчи самостално, без икакве побуде са стране. У самој ствари, ми смо видели мало пре, да мишићни органи не могу радити без помоћи покретачких нерава, док срце, и ако уништимо радњу блудећег нерва — не престаје куцати.

Интересне опите поводом овога чинио је знаменити Физиолог Клод Бернар. Он је тровао жабу отровом млечике, који нарочито парализује покретачку нервну систему, а у том броју и плућно утробне или блудеће нерве; услед тога су сви мишићни органи жабе престали да раде, док је њено срце непрестано куцало, потискујући крв да циркулише по целом талу. Постоје и други докази самосталног грчења, срца. Нарочито су између