Учитељ

994 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА ИМ МИСЛИ

ни воља ни осећање не дејствују на њих непосредно, за то постоје нерви. Помоћу једних нерава мозак (и кичмена мождина) општи са спољним светом, они спроводе добивене упечатке с поља, и познати су под именом осећајни нерви. Помоћу других, пак, нерава мозак дејствује на околни свет — то су покретачки нерви, који нагоне мишиће да се грче и производе овај или онај механички рад. Тако, н. пр., кад метнемо руку на врело тело, осећајни нерви руке одмах саопштавају мозгу тај упечатак, а отуда се оп, по покретачким нервима, предаје мускулима, који се, услед таквог надражења, грче и удаљавају руку од предмета, који ју је опекао.

Ово нам показује, на који начин спољни утисци изазивају мишићну радњу. Кад не би било покретачких нерава, или боље да се изразимо, кад би они изгубили своју подобност дражења, мишића, рука би и даље остала на врелом предмету, ма да би се и осећао несносни бол. Слични су случајеви доиста каткад и бивали. Тако Љуис прича о једном несрећном пацијенту, код кога се појавила, «потпуна, и ако привремена, парализа, покрета, а осетљивост му се са свим очувала. Он је лежао не мичући се и с болном разговетношћу слушао све, што се говорило о његовом положају, осећајући бол дејства свију раздражљивих средстава, која су употребљавана да би пробудили његову осетљивост. Њега су подвргавали правој тортури (мучење) мислећи, да ништа не осећа, јер он није могао ни виком, ни најмањим покретом изразити бол, који је осећао. Ну срећом ово стање није трајало дуго, и он је на скоро могао да искаже свој бол од мучења, којима су га подвргавали". Не мање су поучни и обратни случајеви, 1. ]. случајеви анестезије или губитка осетљивости. Тако, Рашу-а, прича о једном сулудом, који је страдао од анестезије. Овај болесник, улучивши прилику, кад за њим нису пазили, метнуо је главу на усијану железну пећ, а руке у саму ватру. Силни задах од изгоретине дозвао је људе, а болесник је и даље остао са свим равнодушан и није показивао ни најмањег знака бола, ма да су му руке обгореле до костију. Чарлс Бел наводи не мање интересан случај с човеком, који је, услед пада, са свим изгубио осетљивост у десној страни тела, очувавши у њој моћ покрета; лева, пак, страна, обратно са свим је изгубила способност покрета, а очувала, је своју осетљивост. Другим речима, ви би могли овоме несрећнику слободно одсећи десну руку, и он се не би ни покренуо. јер он то не би ни осетио; а ако би подвргли његову леву руку и најстрашнијим мукама, то би он осећао страшан бол, али је не би могао отргнути. Ето шта значи поремећај свезе између