Учитељ

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА и мисли 993

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА ХМ МИСЛИ

НА ЧОВЕЧЈИ ОРГАМИЗАМ

од

и је Лопов,а. | (ПРЕВОД С РУСКОГ)

Ин «Ни једна мисао, ни једно осећање, никакво стање духа не може су јавити, а да се не покаже на разним деловима, животињеског организма».

Маршал Гал.

(НАСТАВАК)

ШП.

Од свију органа, на које тако силно утиче осећање, прво место припада, без сумње, срцу, томе централном органу крвотока. У самој ствари оно је толико осетљиво и тако се одзива на најмањи утисак, који ми добијемо, да, ма колико он био слаб, срце не остаје к њему глуво. Најмањи потрес, љубав или завист, јака туга и чама или радост и задовољсто, сузе и смех, плашња и љутња — сви ови појави нашег психичког живота увек, овако или онако, одбијају се на срце. Они час увећавају број и енергију куцања срца, час успоравају те откуцаје или проузрокују и кратки застој срца, а каткад и са свим обуставе његову радњу. Сетимо се, напослетку, обичних изрека : «срце се топи од љубави», «дркти од страха», «скаче од радости», «вене од туге» ит. д. ит. Дд. '

Једном речи, посматрања науке и докази животног искуства казују нам, да међу психичким животом, животом осећања, и радњом срца постоји најтешња, нераздвојна свеза. Ну каквог је рода та свева, какав је њен значај у односу к осталим појавама живота! Да би одговорили на ово питање, ми морамо имати у виду, да «срце, само по себи, није складиште наших осећања, онако исто, као што и рука није складиште наше воље. Ну срце је оруђе, које помаже изразу наших осећања, онако исто, као што рука помаже изразу наше воље» (Клод Бернар). Ми ћемо продужити ову паралелу: онако исто, као што воља подстиче руку к овим или оним покретима, тако исто и осећања, проузрокују собом ове или оне промене у радњама срца. Ну