Учитељ

9292 НАВИКА

бави, ослаби и изгуби се његова вјештина и вредноћа. Треба дакле, да и ми народни просветитељи сав свој вијек вјежбамо свој дух и јачамо свој морал. То је дужност свакога, човјека. За то нико није престар. Добар гимнастик вјежба сваки дан своје тијело, па и онда кад путује; најбољи гласовирац треба да се вјежба сваки дан барем 4 до 6 сати: а ми умни радници ваља да навјек вјежбамо свој дух, да се не би одвикнуо своме честитоме раду. Колико ја знам, ни у једном сталежу неима толико идејална заноса за све, што је лијепо, добро и напредно; нигде толико љубави за своје звање; нигде толико моралне снаге и патриотизма, колико у учитељству. И то је опет са свим природно. Учитељи вазда говоре младежи о свем, што је лијепо, морално и т. д., па овако и сами себе чувају од зла, а јачају се у добру. Пошто им је морална свијест вазда будна, а живци са, свог рада танки: то су они и врло осјетљиви, жестоки, те бране своје ствари на живот и смрт. Такве сам учитеље и учитељице гледао и у Шапцу. То ме је равблажило и у мом освједочењу још више учврстило. Ово је један од најсветлијих момената у мом учитељском вијеку, па за то ја улазим са највећим поштовањем међу раднике «Учитеља» српских учитеља.

Хоћемо ли се ми хрватски и српски учитељи више саста_јати, навикнут ће мо се више један на другога, упознаћемо се више, увидјетћемо, да ни ви, ни ми не могосмо бити друга"чији, него јесмо: да смо плод свих оних прилика, у којима "нам се народ развијао. Пошто и ви и ми тежимо за савршенством; пошто нови људи и нова наука зову све људе у братоко. коло: то ће мо се и ми први наћи у том колу браства, слободе и једнакости. Браћо и сестре, да сте нам здраво !