Учитељ

УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА И МИСЛИ 307

са свим довољан, да лиши тога човека говора и да му одузме моћ владати својим деловима. А међу тим, коме се неће десити спор ва које-какве ситнице; но ипак не носе собом сви за то тако строгу награду. Овде је крива, слабост, раслабљеност организма, његова немоћ пред ништавним утицајем с поља; то исто бива и с појединим органима: од њих такође, вели г. Манасенн, «страда и гине најслабији. Људи с наследно слабим и врло танким дуваровима крвних судова, под упливом душевног потреса, показују нам појаве крвотока... код човека пак, напред расположеног к душевним потресима, под упливом тога осећања, јавља се ова или она нервна или психичка Форма и т. д. Једном речју, што је слабији извесан орган, тим брже сваки психички потрес изазива у њему ову или ону патолошку промену». А пошто у равних субјеката, слабији органи могу бити веома различни, то се овим и објашњавају наведени више случајеви разноликих болесних облика, који се развијају под утицајем овога или оног осећања. У здравој природи са свестрано развијеном нервном системом, о организацијом строго солидарном у својим радњама — утицаји осећања све мање могу условљавати собом болесне измене; такве природе, као што знамо, потпуно су спремне или, на сваки начин, спремније од других, да издрже тако зване «ударе судбине». Шта излази из свега довде казаног Ми видимо, да, ма како били разнолики психички утицаји, ма каквог карактера било дејство овога или оног осећања, у свима тим случајевима извесно је једно: човечји организам је у толико више обезбеђен од штетног утицаја разних психичких потреса, и они су у тодико мање властни над њим, у толико мање могу владати његовим бићем, његовом «судбом» — у колико је више његов живот сагласан б условима свестране делатности. (СВРШИЋЕ СЕ.

————–+–ф—-+-• —————ђ—