Учитељ

308 ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ЗАСИОНУ

ПРЕВЕО

Виад. — тог.

(СВРШЕТАК)

Пре но што још у кратко што год о кометама кажемо, покушаћемо да бацимо један поглед и на другу врсту небесних тела. Мислимо на најситније чланове сунчеве Фамилије, које као и комете, крстаре кроз онај свецки простор у свима правцима. То су метеори. Сваки је видео летеће звезде. Многи је од вас више пута био очевидац кад преко неба засене ватрена кугла. Чули сте можда о метворском комењу, које пада овде онде на земљу. Шта су ове звездасте тачке, што се од једном упале, полете преко неба, па их нестане2 Шта су ова велика, зрачна светла тела, што се исто тако изненада појаве и често са јаком пуцњавом распрште2г Шта су најзад оне камените масе, што по каткад са таквих ватрених кугала, падају #

Нарочито метеорско камење, по себи, доста је интересно. Са свима другим небесним телима стојимо у вези помоћу светлости, топлоте и привлачне снаге, и само помоћу тога можемо судити о њиховој природи. Али метеорско камење долази само к пама. Ми га можемо у руку узети; можемо га мерити и хемијски испитивати; кроз микроскоп проматрати; са, свим онако, као што са земаљским телима радимо.

Метеорско камење изгледа увек као одломци, т. ј. многоугласто је и неправилног облика, што значи да не чини један комад целину, но су то делови каквог већег тела. Цео је камен превучен танком црнкастосјајном кором. Спољашност му нема ништа страног, непознатог, ништа ванредног. А кемичари, какве су материје и особине нашли код ове масе, која, нам долази из неизмерне даљине2 Одговор је: они не садрже никакве делове, никакву материју, која би била непозната нашој земљи. Само што је спој ових састојака, до некле, само за ова тела карактеристичан. Тако човек у много случајева може одмах да види, да има у рукама ме теор, и ако није видео, кад је пао. Обично их деле у две класе. Прва је — камени метеорити. Ови или немају баш ни мало гвожђа у себи или су попрскани тако рећи делићима гвожђа. У другу класу долазе гвоздени метеорити. Њихов је битни саставни део гвожђе.

Метеорско камење пада много чешће, него што се то држи, јер се врло ретко налази. — Велика већина пад у мора или ненасељене земље. Рачуна се да годишње падне на земљу 4—5000 Оно камење, што је одмах после пада узето, било је тако врело, да га нису могли