Учитељ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 309

рукама узети. Оно може и зграде упалити, кад на њих падне, као што опет имаде примера да је и људе убијало. Само се на њиховој површини, где су они врели, образује црна кора. Цео овај процес изврши се тако брзо да му се унутрашњост ни најмање не загреје. Метеорско камење што је пало у Источној Инђији године 1857. било је из нутра тако ладно, да је прст изгубио моћ осетљивости од хладноће. Таква тела, долазе из ужасно ладног свецког простора.

Метеорско камење пада или појединце или у већим гомилама, са великих светлих метеора, чији се пут обично заврши великом експлозијом. Ови се метеори зову ватрене кугле. Многе се ватрене кугле појављују често, али ие пада и увек и камење с њих. Ватрене се кугле појављују у врло разноврсној величини. Међу њима и летећим звездама не може се

тачно граница повући. Изгледа да се оне разликују по величини иначе нема разлике.

И величина летићих звезда је врло разноврсна. Неке су тако ма„дене, да се само телескопом могу опазити. Број је њихов врло велики. Једна. једина особа може, ако само обрати пажњу за један сат просечно пет до шест видети. То изнови за годину дана, 50.000 Рачуна се, да на целу земљу долази годишње 500 милиуна обичних летећих звезда. Али по каткад само за једну ноћ порасте њихов број до невероватне величине. Хиљадама светлих тачака лете по читаве сате кроз простор — као каква киша од летећих звезда. Има даље појединих дана, када, до душе, нема кише летећих звезда, али ипак има тако званих периодичних летећих звезда и то врло много. Тако, ноћу између 10. и 12. августа и 14 новембра забележимо ли њихове путове преко неба на једној звезданој карти онда кад се понајвише појаве, видећемо да оне све полазе од једне тачке небесне, тако зване радијационе тачке. Али и оне што се засебно, појединце јављају, зване спорадичне летеће звезде, кад се мало боље промотре видеће се да полазе исто тако из једне тачке. У ствари опет лете све те звезде у истом правцу и од прилике паралелно. Да оне полазе из једне тачке и да се растурају, само нам се тако чини. То долази отуда, што су нам крајеви њихових путова ближи но почеци. То је она иста перспективна појава, на основу које видимо дрвета какве дугачке алеје, како се тамо у даљини састају. Или што је исто и са улицоми т,д.

Ова чудновата околност код путова летећих звезда у вези са другим искуством — н. пр. што се пређе држаше да се летеће звезде јављају У висини од 10—20 миља — та околност је довела астрономе до ресултата да су летеће звезде ројеви мадих телеса, који одређеним путем иду око Сунца. Кад такав рој на своме путу сретне Земљу, његови мали делови уђу у атмосферу земљину. Пошто се они крећу врло великом брзипом, од неколико миља у секунди, они наилазе на отпор ваздуха и то доста велики, ( и ако је он у висини 10—20 миља врло редак). Од тог великог трвења, развија се у њима толика топлота, да се оне упале или уси-