Учитељ

З

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

За 1.000 милиуна година смо тамо!

Ето толико је од нас удаљен један од најближих ових тајанствених светова, који нам у ноћним часовима шаље своју блиставу светлост!

И зар није чудновато кад само помислимо: кад би данас поларне звезде нестало, да би морнар опет за 60 година још свој курс према њој управљао и опет исто тако сигурно, као и пре свој брод у пристаниште доводио, и ако он сада, лажној светлости целу своју судбу поверава. А кад би се Капела угасила, ми бисмо је и наша деца још за 71 годину гледали како сија с неба и радовали њеном дивном сјају. Астрономи би је за 71 годину још проматрали, и тек би онда сазнали, да је ишчезла, кад би тек њен последњи смртни зрак након 7! године до Земље стигао.

Али још више. Међу блиставим драгим камењем хоризонта, имаде можда много њих, који не екзистују већ по неколико хиљада година, и ако она још и даље сијају над нашим главама, Јер, има звезда које су тако далеко од нас, да им светлост мора 1.000 и 10.000 година путовати, док до нас дође. Могло је бити промена на небу, још за време Мојсијево, или, за време Александра великог, кад он светом овлада, али ми о томе још ништа не знамо, јер брзи гласоноша, који има да нам то саопшти, зрак, није имао још довољно времена, да из оне даљине пројури овај простор до нас. Небо су новине, које нам доносе вести из свију крајева светске просторије. Што је даљи предео и вест нам доцније дође. —

Златне звезде, које као хиљаде лаких мисли лебде у глави тихе ноћи, небесна су тела са сопственом светлошћу, као и наше Сунце. Тако гледа земљин становник усхићен, зачуђен у све те некретне звезде, огромна, сунпа као и наше што је, а можда и средишне тачке многих ројева и тамних телеса, на којима је живот бескрајан и многостручан.

Замислимо још уз то безбројне гомиле звезда ! Од најстаријих времена још, број звезда је слика непојмљива, бескрајна. Један летимичан поглед преко ноћног неба посутог звездама, доводи нас до убеђења да је смешна безсмислица и покушати бројање тих светлих тачака, што их голо око свуда види. Па ипак, и оне су бројане. У ствари их и нема много. Много их је мање, но што се обично мисли.

_ Цео број звезда, колико може добро око да види по небесном своду без догледа, не износи више но 7.000 од прилике. Само половину тога видимо ми у један пут, а то је 3.500 звезда, што их наше око види у најведријим зимским ноћима. Најсветлије се броје у прву величину, а најслабије су шесте величине.

Ади онде, где наш слаб вид престаје, помаже телескоп — то — џиновско око, које од генерације до генерације расте. Он продире у дубине небесне и открива без краја све нове и нове звезде. Прост доглед показује нам звезде до осме величине. То је већ 70.000 звезда. И тако расте њихов број у бескрајност према јачини видне снаге. Са звездама девете величине износе 250.000 комада. Урачунамо ли и звезде десете величине,