Учитељ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 315 онда 700.000. Кроз велике телескопе, који показују и звезде 14. величине, види се на 60 милиуна комада. Па опет, то још никако нису све звезде. Иза ових налази џин-телескоп и звезде петнајесте величине, где се број пење на 180 милиуна: Бројеви даље тако расту, да потпуно изгубе своје значење. 180 милиуна звезда то чини по 26.000 звезда на једну, од ових, што их голим оком видимо.

А ко ли би могао избројати она сунца у бледоме појасу млечнога пута! Управимо ли телескоп ма на коју тачку овога појаса, наћи ћемо на, стотине, на хиљада звезда у кругу нашег видног поља. То је био свети тренутак, када је један човек, Галилеј са својим малим новопронађеним телескопом први пут у. ову неизмерну дубину погледао. Дубину, која м најладнију памет заврти, у којој звезда звезду потискује (тако рећи), где се сунце до сунца ниже — где се бескрајност светова огледа.

Али иза милиуна из млечнога пута, у још даљој даљини имаде јоши других млечних путова, других звезданих ројева са милиунима. У овој непојмљивој дубини светлуца бледа светлост звездане магле и говори нам да тамо имаде још невиђених миријада звезда и сунаца.

Заиста, небесне су звезде небројене као и песак морски! А помислимо ли још на она чудновата одстојања како од нас тако и међу њима самим, тада тек видимо да не можемо имати ни помена о грдној светској просторији, Овде већ престају све наше мере. Шта су 20 милиуна миља, што нас од Сунца растављају; шта ли 63.000 одстојања сунчевих или 14, билиун миља којих светлост за годину дана пређе, према звезданим световима 2 То је, као кад бисмо сравнили висину једне пирамиде са једним пешчаним зрном. Овде су сви наши бројеви ништавни, Шта нам помаже милиуне и билиуне миља изговарати, кад не можемо себи ни представити, колике су управо те даљине! То су само лако изговорене речи, милиуни и билиуни, али мало их је, који су помишљали да је од рођења Христова тек једва превалило пола милиуна дана, и да је од Адама до сад једва '|5 билиуна секунада прошло. —

Дакле у целом бескрајном и безграничном простору, чију неизмерност ми ни појмити не можемо, лебде огромна звездана јата, ужасно великим просторијама растављена. Али она нису равномерно растурена. Она се скупљају овде онде у груне. Она образују чланове појединих Фамилија.

Управимо ли онако насумце телескоп ма на коју тачку небесног свода, наћи ћемо, да оно што нам се слободном оку као једна звезда чињаше, сад се кроз телескоп показују као две или више звезда близу једна другој. То се зову двојне или многоструке звезде. Оваквих имаде преко 10.000. Ну, у много случајева та њихова међусобна близина, не долази отуда што су оне случајно подједнако од нас удаљене, па нам се чини, а да ву у ствари као много удаљене једна од друге — не, међу њима збиља постоји баш нека права Физичка веза. Оне су заједно и сразмерно су близу једна другој. Оне образују засебне системе и крећу се једна око