Учитељ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ 319

је обим овог универзума, чије се звезде милијунима миља једно од друге удаљене, али које нам се опет скупа показују као светла прашина! По каквој бескрајној просторији, по каквом безграничном времену лутају наше мисли, кад ове далеке светове проматрамо! Да ли је ова звездана магла изгледала оваква пре 15.000,30.000 или 100.000 година, као што је и данас астрономи виде; Нико нам то не може казати. Може бити, да је цео величанствен облик давно ишчезао, или сасвим друкчији постао, али ће проћи хиљадама ходима док брзи зрак светлости то човечанству јави.

Наш пут водећи нас кроз регионе звездане магле, доводи нас најзад најлепшој појави ове врсте на небу. Доводи нас магли У Оријону. Она се не одликује само својом лепотом, већ и својим особитим обликом Одликује се оном великом променом своје светлости између сјајне партије у средини, и магловитим рукавцима, што их пушта, као и својим простирањем на небу. Ова се магла не састоји из гомиле звезда, већ из огромне "усијане масе гасова, који нарочито има воденика и азота, њен је спектрум као и у многих других гасова, састављен из три светле црте, две зелене и једне плаве. Крајња зелена долази од азота, а плава од воденика, Али се незна од кудона средња линија, од које је материје. —Покушајмо још на крају да сакупимо разне утиске, што их за време овог нашег излета добисмо у најудаљенијим деловима небесне просторије.!

У бескрајној просторији звезде су расуте, не равномерно, не правилно, већ подељене на неправилне гомиле као островске групе у океану просторије. Да светлост са једне звезде дође до друге у истој групи, потребно је годинама времена, а од једне групе до друге најближе треба хиљадама година да прође. Сунца, већи део звезда што се посебице виде и милијуни из млечнога пута чине скупа једну такву групу чији се највећи обим рачуна на 20.000 светлосних година. 20.000 година потребно је док светлост, која у секунди прелази 40.000 миље, пређе онај простор између две најудаљеније звезде у млечноме путу !

Па ипак, и поред овако огромног простора, звездани свет млечнога пута, није ништа друго, до један мали свет острва у океану небесног простора. Хиљадама хиљада таквих светова има још изван овог млечног пута далеко иза њега. Не смемо ни мислити на то да су они други мањи од ове групе. Не, шта више, они су можда, још много већи од овог. Што нам пак изгледају тако мали, као најудаљенији од њих, они и леже збиља у врло великој даљини, Десет милиуна година потребно је може бити брзом зраку светлости да пројури олу просторију, што нас раставља од најудаљенијег света, што га ми видимо.

Десет милиуна година !

Али и ова најдаља видљива, магла, да ли је она збиља. и најудаљенија; Не. — Дођемо ли и до ње, опет бисмо били тек на прагу бескрајности, а пред собом бисмо видели онај исти огромни океан светова оне исте грдовије од слика, онако исто величаоствене, онако бескрајне. Овет-

206