Учитељ

ЈЕДНО ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВАСИОНУ

| |

ски простор нема краја, нема границе бескрајност једна, бездна просто у свима правцима. Наш разум не може заиста овај појам схватити. Али ми не можемо исто тако појмити ни то да.:је светски простор ограничен затворен. Не, баш и тамо, где нас оштро око телескопа нзневери, где крила уобразиље зарамају, где и најдрскији разум застане — чак и онде су светови без броја по просторији расути. Свака од ових звезда је сунце као. и наше. Њез сумње већина их је као и наше, окружено тамним телима. Свака је од вих у овом или оном времену имала према своме саставу и своју природну историју и њена је површина већ хиљадама година стан безбројних живих створова.!

Ко се може усудити да изброји светска тела што насељавају вабиону, да изброји — живе створове, што се у овим световима роде и изумру да помивли на број њихове радости, бриге и суза — — —– —

Овде престаје уобравиља наша — овде је бескрајпост — овде је вечност.

Кад такав поглед бацимо у скривену дубипу бескрајности, како нам бе све учини мало што нам сваки дан изгледа тако велико, учини нам се мало као какав атом! Ми сами са највећим и најмоћнијим међу нама, јесмо ништа према нашем заједничком стању Земље. И Земља са својим континентима и морима такође је ништавило према Супцу и његовом систему | А Сунце, овај моћни владар, шта је и он са целом својом поносном пратњом планета месеца и комета, кад се упоредиса оним вашим системима, оним безбројним звезданим масама, што праве светли мост млечнога пута, Па и сами млечни пут, шта је најзад и он према оној вреви ројева звезданих, према оним блиставим острвима света у неизмерном океану без рајновли И и

Пројуримо још брзим корацима пут између Земље и најудаљенијих _ региона звездане магле! Јуримо брзином, којом светлост иде.

У најближој смо секунди на Месецу, који нас задивљује својим безбројним кратерима, гигантским бреговима и црним небом. |

Јуримо даље. Приближује нам се Венера, права друга Земља, пројурисмо и поред малога света Меркура и на осам минута после поласка са земље, ево нас на Сунцу. Гледамо ово ватрено море 6 пегама и буктињама: дивимо се оној ломњави пламенова, усајаних гасова.

Настављамо наше путовање даље. Ево нам Марса са својим копнима_ и морима, са својим облацима и леденим пределима. Приближује нам се и велики колос Јупитер, већи на 1.300 земљаних кугала, са својим облачастим групама, кратким даном и са четири месеца. После долази онај чудновати свет с прстеновима, Сатурн, са својих осам пратиоца осам месеци. Пројурисмо и поред Урана и Нептуна последњих познатих светова у сунчевом систему.

Али нас даље п даље води наш пут!