Учитељ

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ КЊИГА И ЛИСТОВА 337

вној школи, то мишљење код нас у Србији има доста присталица. те је отуда новим програмом учење граматике сведено у мање границе. Код Хрвата, пак граматика се и данас учи у већој мери, него што је код нас по старом програму било.

Остављајући на страну мање разлике између тога како се код наса како у овој словници хрватској изводе извесни појмови у граматици и како се шта дефинише или назива, не можемо а да не поменемо неке крупније разлике. Тако код мењања, именица видимо да Хрвати узимају за 6 падеж оно што је код нас 7 падеж, а за 7. што је код нас облик 6 падежа. Не знамо кака је нужда изазвала ово преметање падежа, те да нам се један исти језик у том не слаже! Па и оно што Хрвати мењање зову : склонитба, не знамо по чему је боље. Зар није боље и разумљивије и за децу и за људе звати то мењање, кад се у ствари речи мењају у говору. Ми деци лако објаснимо зашто се то зове мењање, а не знамо како Хрвати објашњавају реч „склонитба“. Сем тога, Хрвати запету зову: чркња. До душе и реч запета није најсрећније смишљена, али чркња је гора и зато што је човек с муком може и изрећи. Кака је нужда била да се узима, баш реч у којој су 4# сугласника један до другог и то тако поређана, да се гушите док их избаците из уста.

Што се тиче језика, и правописа то је у овој књизи више мање као и у другим хрватским књигама, Пише се н. пр. сладко, м. слатко, изток м. исток (а по негде има и: четок, што сведочи како природа говора сама гони на правилност а људи јој се опиру), мужко м. мушко, низко, дружтво, бридком, ордце, тежко, србско и т. д. Даље има »укованих«“ нових речи, од којих су неке и прилично срећно испале за руком, а неке опет натегнуте и нису сагласне говору нашега народа. Но, у опште узев, књига ова и језиком и правописаом опет је много боља од многих других хрватских Књига. А како сад и Хрвати уводе у школе и у званичну преписку правопис по Вуку и Даничићу, то се надамо да ће се скоро наша књижевност у томе изједначити. — Што се тиче техничке израде ове књиге, она је за похвалуј. (СВРШИЋЕ СЕЈ,

Смиљевац, велики народни календар са сликама за год. 1893. — Уредник и власник Пера Тодоровић — год. П. Београд 1893. штампарија Омиљево, стр. 160 на 49 цена 1 динар.

До скоро Србија није, тако рећи, ни имала већих календара, добро уређених. » Орао“, који нам је долазио с оне стране Саве и Дунава попуњавао је дуго и доста. добро ту празнину. Но његова су крила све слабија бивала, те се код нас све више осећала потреба једног боље уређеног великог календара. „Требевић“ и за тим „Нови Требевић“ и „Смиљевац“ последњих година већ доста потискоше >» Орао