Учитељ

338 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

ПОР НАИВНЕ је то

„Смиљевац“ за 1893 г. свакако долази међу досадање најбоље календаре наше. У календарском делу пада у очи што је забележено врло много знатних година културних појава (47) и историских догађаја (56) српскога народа. Даље, поред календара за сваки месец, изнете су врло лепе, корисне поуке за народ. Оне су кратке али језгровите. Нарочито се лепо истиче на неколико места како треба не само радити него учити и децу своју сваком раду и како, у времену кад је мање пољских радова, треба у свакој кући читати корисне књиге, певати народне песме, будити национална осећања и чувати народне обичаје.

У књижевном делу овог календара налазимо доста ваљаних чланака. Нарочиту пажњу наших читалаца заслужује једна слика из прошлости од нашег омиљеног приповедача, учитеља, Јанка Веселиновића. Прича се зове „Стрелац“. Учитељи треба да је прочитају и згодном приликом да је причају ученицима својим. Наша школска омладина заноси се лепом причом о Виљему Телу, узноси тога јунака који је гађао јабуку на глави свога сина; диви:се странцу, не знајући да је и Србија имала својих синова, Виљему Телу равних, ако не и већих.

Пред кућом Станојла кмета сеоског младеж је играла и забављала. се, а неколико људи са Отанојлом седели и разговарали. Од једанпут бане неколико Турака. Они поседају и, после разговора, започну гађати нишан. Други промашују, ал Авдија све по сред белега. Турци му се диве, хвале га и узносе да му нема равна у Турчина нити у Србина. Кад се Станојлу досадило толико хвалисање, зове сина Ивана и заповеда му да донесе шишану. За тим истреса лулу, даје је сину да чибук задене за врат и да одброји 50 корака па да стане. Кад је син одбројао и окренуо се, лула је стрчала више главе за непун педаљ. Станојло подиже пушку. Сви претрну од страха и чуда, гледајући младића као јабука, јединца. СОтанојловог и пушку очеву к сину управљену. Кад је пушка пукла и дим се разишао, Иван је стајао, чибук му је стрчао више главе, а од луле ни трага. Оди овамо, викне О. Ивана. Дај ми чибук. — Авдија дај твоју лулу. Турчин пружи. (С. скида с чибука турчинову лулу и насади је на свој чибук, па припали и поче пушити као да ничега није ни било, По том ће само

рећи: Уме ли ко овако; — Јок вала, веле Турци и клањају се. — Онда не брабоњајте по свету да сте нишанције, вели (О. — Можете нагазити на

кога, који би тео коме од вас гађати лулу иза врата.

В. Тела су наморали да гађа јабуку на глави сина свог, а О. сам то чини, он гађа белег изнад главе сина јединца да покаже Турцима српско јунаштво, да очува понос српски. Није ли то слика, коју треба сваки Орбин да чује, да је зна, да је казује деци својој и да се дичи тиме 2 Учитељи наши морају се често служити туђим, често и измишљеним причама да. би моралисали и будили патриотска. осећања, а ево приче истините и наше.

И да нема других ваљаних чланака у овом календару, ми бисмо га само због ове једне приче препоручили сваком Орбину ; али сем ове лепе