Учитељ

ПУТОВАЊЕ У ЗАГРЕБ НА ХРВАТ. УЧИТЕЉ. СКУПШТ. И ИЗЛОЖБУ УЧИЛА 341

ПУТОВАЊЕ У ЗДГРЕБ НА ХРВАТ. УЧИТЕЉ, окуПШт. И ИЗЛОЖЂУ УЧИЛА,

—_---_—

(СВРШЕТАК)

Из галерије слика отишли смо да разгледамо:

5. Зоолошки и минералошко-геолошки музеј. Оба ова музеја пуна суи препуна сваковрсним примерцима.

У зоолошком музеју налази се: збирка сисаваца, за тим особито богата збирка птица у којој има око 310 разних врста у 3000 комада, збирка, јаја, риба, змија, гуштера, зарезника, лептира, ракова речних и из Јадранскога мора; пужева, корала, морских звезда, морских јежева и др. Особиту пажњу заслужује потпуна збирка мекушаца Јадранскога мора.

Минералошко-геолошки музеј састоји се и систематички уређене збирке која броји преко 1800 примерака. Има око 400 разних врста руда. Сем тога збирка Фобсилних сисаваца (мамута и др. Збирка разних окамењених животиња и биља.

Ето то је важније што смо видели и зашта мислимо да нам је дужност била саопштити и читатељима Учитељевим. |

Вратив се око 1 час у скушштину, која је била при крају свога рада наш драти Јанко поздравио се у име свију нас са браћом учитељима, заблагодаривши им на тако лепом дочеку.

Поздрав Јанков гласио је од прилике овако:

Драге сестре и браћо!

Час растанка ближи се, он је ту. Ми, гости ваши, одлазимо из вашег поносног Загреба, па ми се не може на ино, а да вам не речем неколико речи на растанку, јер ме моји другови на то овластише.

Одлазимо, али нам срце остаје ту, код вас. Ви сте нас тако пријатељски, тако брацки дочекали, да нам одиста тешко пада час растанка.

Ви сте нам учинили толико услуга, показали колика је ваша, брацка, љубав, да ће нам ови дани остати најлепша успомена у целом бићу нашем.

Са срцем вашим отворили сте нам и врата вашега лепог Загреба : ми шетасмо по вашим музејима, по вашим галеријама, где видесмо што видели нисмо, и што, можда, нигда ни у животу видели не би. Видели смо вашу красну изложбу учила, и ја, без устручавања и без ласкања, браћо Хрвати, могу вам рећи: да је ваша изложба за углед, и да би се њом могла подичити и већа варош па и сама престоница света, Париз.

Ми се радујемо вашем напретку, браћо Хрвати! Ја се не стидим да вам овде јавно признам да сте, у погледу школе, измакли од нас, браће валпе, Срба !... И ни један од нас не ће се застидети да то јавно призна, кад се у своју отаџбину врати. Причаћемо на нашим домовима како смо дочекани ; причаћемо нашим друговима — који не беху срећни да међу