Учитељ

УТОВАЊЕ У ЗАГРЕБ НА ХРВАТ. УЧИТЕЉ СКУПШТ. И ИЗЛОЖБУ УЧИЛА 858

и по часа по подне. У пристаништу се већ пушио пароброд спреман за полазак. У исто време крећу се два пароброда, један за Абацију, а други за Бакар. Разабрасмо који је за Абацију и уђосмо у њега. Света беше врло много. Платисмо за карту до Абације и натраг, заједно са једним купањем у морском купатилу свега по 70 крајцара и то прво место, Још мало, па машина писну, пароброд се крете пресецајући својим кљуном | равно огледало плавога мора. За неколико минута изађосмо из пристаништа и нађемо се на мору. Пароброд на коме путовасмо, није био велики од мањих је, па зато се и неудаљаваше далеко од обале. Од придике од обале био је удаљен за 9—3 километра. Од Ријеке до Абције нема се много путовати, стигне се за непун сахат. То кратко време упароброду, проведосмо у пријатинј шали и лепом разговору. Погледасмо у мирне тадабиће мора, изгледаху мирни, што'но паши веле: као јагње, Ко би рекао да се ови јагањчићи могу претворити у лавове; — Нико, чини нам се није то боље опевао од нашега чика Љубе Ненадовића у његовим дивним песмама. Не можемо, а да па овоме месту не забележим неколико његових дивних стихова:

«Оваки тај твој талас што се тако ваља, Један од другога друкчије ми с' јавља, Сваки талас друкче с обалом се бори, Сваки друкче иде и дркче жубори.

Један груне нагло о камену стену,

Један слеже с' доле, други с' горе диже, Један брзо лети, други само гмиже. Једни право иду, други с' комешају, Једни своја бела крила лепршају.

Неки муком муче, к'о да гледаш капљу. А неки се чују к'о да људи шапљу; Други опет цичи, реко 6' љута гуја,

А где који с' чује као глас славуја. Један страшно тугњи, други тешко стење, Један доле тоне, други с' горв пење. Многи тихо ћути, докле је удаљен,

А кад брегу дође, рикне к'о лав рањен Пенаве чељусти к'о хала отвори, Пропиње с' и грува, да стене обори, Разбијен у капље, ћутећ', озлојеђен Поврати се натраг ка' јунак побеђен. Једни с' чују као кад човек уздише! Други опет друкче; — ко све да опише! Свакога тргпутка други су таласи, Свакога тренутка други с' чују гласи.