Учитељ

952 УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

вароши, у којигод дућан уђеш, домаћин те ослови талијански, ну кад ми почнемо грворити српски, говори и он тако. Нисмо нашли ни једног дућана, па ни гостионице у којој се неби српски или хрватски говорило.

Провозавши се мало по мору, вратисмо се у варош и онда прште куд који по прекрасним улицама Ријеке. Сваки је се журио да на свој начин проведе ово неколико часова у овоме красноме месту, да што више види и што лепши спомен из овога места купи и себи и својима дома понесе.

О самој Ријеци нема шта много да кажемо. Све што смо у њој видели за ово кратко време лепо је и прелепо. Може бити да у томе и претерујемо, или се можа бити нама само тако чини. Улице су лепе и неке прилично и широке, али их има и врло тесних и узаних, а ужасно испрекрштаних и испреплетених, да се човек врло лако може изгубити. Докле се у Београду највеће куће од 3 спрата (по нашем) у Загребу смо видели и од 4 спрата, а у Ријеци и од 5 спратова. Но ништа то, али у Ријеци има улаца једва широких за 5—6 метара, а с једне и с друге стране подижу се куће од 4#-—5 спратова.

Врло је лепа и заслужује помена улица коју зову; „Уга де! Сотзос. Ова је улица и дуга и широка, а улепшана прекрасним грађевинама. За њом је нешто мало ужа, али опет прекрасна улица: „Уа де! бођетпо,. (назив талијанскиј. ;

Од грађевина. вредно је поменути прекрасно народно позориште или како они веле: уТеато сотитајле». За њим по лепсти долази дивна грађевина: „Сазза сотитаје 41 тараттло“, што би ми казали: Народна банка. Она је заиста лепа, али радујемо се што можемо рећи, да јој је и наша народна банка равна другарица. Од лепших је зграда и: „Ассадетља 41 тата“ т.ј. мрнарска академија. Она се налази у једном врло красном парку. До Ријеке, преко једне речице подиже се на повећем брду градић Трсат у који се пење или стрменим путем или степенима, којих је неколико стотина. На њега не стигосмо сви да одемо, јер нисмо знали куда ћемо пре Само двојица другова, (Путниковић и Станојевић) прежалише ручак само да се успењу на Трсат. Одатле су имали одиста красан поглед на варош и море.

Шетање и разгледање вароши трајало је скоро до 1 час по подне, У то време нађосмо се сви сакупљени у нашој гостионици и седосмо да. ручамо. Ручали смо шта је ко хтео и волео, али скоро сви смо јели морске рибе, коју називају туна

По ручку неки предлагаху да посетимо седог православног проту

"Јована Шорка, кога сви у овоме крају и цела Далмација зове: бедо. Ну

решисмо да ту посету одложимо за сутра изјутра, а да сада одмах идемо и посетимо у свету чувено, а и нама Србима познато морско купатило Абацију. Ово смо наумили учинити још при поласку из Београда. Што рекосмо то и учинисмо. Разабрасмо да се пароброд за Абцију креће у 2