Учитељ

МОЋ ДЕЧЈЕГ ПОДРАЖАВАЊА 491

— Баш добро, рекох ја. — А могу ли дођи и ја после школе да видим те твоје животиње 2

— Можеш, господине, али оне нису истинске, одговори ми Јова.

После часа, упутих се Стојанкићевој кући. Дошав тамо, застанем повише деце. Завирим унутра, имам шта и видети! Баш исто онако удешено и наређено као и у циркусу. У омаленом кругу, са једне стране, понамештане неке мале клупице и сандучићи — то су седишта, Са друге стране, у једном куту мотка, а преко ње нека завеса. У закулисном простору налази се опет једно празно буре.

Шта ди ће ово сада бити; какве ли ће се комедије овде одиграти 2 — помислих.

Већ смо поседали, пошто смо претходно добили неке артице у место билета, и платили по две копче — то је особена дечја монета. Мени је учињена почаст, ја сам ушао џабе.

Мало час, па се завеса диже а мој Стојанкић — хоп' па у буре! Настаде пауза, коју мало доцније прекиде његова појава. Најпре се јави са једним малим и ошишаним псетанцетом у руци.

— Ево, децо, видите, ово је лаф. Он је цар осталих животиња. Ове се друге од његовога гласа стресају, а што он заповеди то све друге морају да чине! Ево гледајте! Ово му је грива; ово глава, ово ногеит. Д. описивао је Стојанкић свога „лафа“.

После овога појави се с мачетом.

— Ево децо, ово је хијена. Она кад је гладна копа и мртве људе те их једе (смех), личи на мачку. Видите, има исте ноге и нокте као и она и т. Д.

Затим се појави са неким дугачким осушеним и надувеним цревом, које беше омотао око себе, а један крај десном руком високо подигао изнад себе.

— Ово је, децо, змијски цар. Он живи далеко од нас — у Арици. Врло је опасан и напада на сваку животињу, особито на зеца и срну па и на човека. Кад је гладан не може му нико ништа, а кад се наједве онда, га може сваки убити и т. д.

С овим је претставником и престава завршена. Ми смо отишли кући. Ја сам се пак осећао веома весео и сам уживајући у репродукцијама мога Стојанкића; а на завршетку и нехотице морадох размишљати о питању: Да ли је оправдано оно мишљење да се деца више кваре уживајући у забавама оваке врсте2..

ж ж ж

Дечје су очи мале, али и живе. Овему новоме, што изађе пред њих, оне се брво стављају на сусрет. На свему новоме оне застају, да све испитају и у свачем наилазе на велики интерес. Благословена је та тежња, јер она рађа богатим плодом! Човек би без ње био ништа друго до мртав, бесплодан створ. Овде лежи и сила подражавања свега онога што се види, чује или опипа.

УЧИТЕЉ 28