Учитељ

ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД људи и код животиња 481

велику и разноврсну променљивост Физиономије кад се ова појављује као спољни знак унутрашњих осећања, пролазних афеката човекових, која њиме у томе тревутку владају, те се тога те промене Физиономије служе као нека врета говора. Па ипак Физиономија, као сталан знак темпераменто или ка. рактера, по врло умесној примедби Халер-овој, зависи од различна развитка мишића на лицу, а опет ова разлика у развитку појединих мишића лица долази отуда, што је индивидуа, или њени претци, више или Мање употребљавала овај или онај мишић лица за исказивање појединих осећања. Од горњет посматрања прави изузетак неки сликар Лебрин, који је 1867 год. штампао једно предавање о изразу у опшле ц посебице. Али његов систем нема викаке научне вредности, јер се скоро са свим оснива на расправи Декартовој о страстима. Ту се све изводи из Функције „мождане жирке“ (711ђејатћве) ') и покрета животних духова. Прву научну основу за теорију о изражавању налазимо најпре код Сћатјев ВеПа 1806 год. у његовој књизи „Анатомија и Философија израза“. Овај те писац са свим нову светлост бацио на Функције мишића, и особито је тиме стекао велику заслугу, што је скренуо пажњу на тесну везу, која постоји између изражајних покрета и дисања. Ово двоје стоји у тако великој вези међу собом, да кад би човек — што је у остадом немогућа хипотеза — кроз шкрге дисао, а не кроз. уста и ноздрве, онла се викако неби могла поједина осећања тако разговетно оделикавати на његовом лицу као сада, него би се лицем исто онако неразговетно изражавала као сада рукама и ногама. Ну на несрећу, Ве!1 и ако је дивно описао изражавање није га могао тако дивно и објаснити.

Од прилике у то исто време један Француски лекар, Мотеап (де ја Сашће) поново изда Лафатерово дедо, коме прида неколико својих чланака, у којима је докозчвао како сваки мишић лица има засебни посао у изражавању, т. ј., сваки мишић изражава само неко извесно осећање. По томе он тврђаше, да се горњим мишићем за затварање очију изражава гордост, а доњим малодушност или понизност; мишићем за ширење ноздрва строгост, а мишићем за подизање горње усне задовољства, А такоми остали мишићи, сваки неко нарочито друго осећање, по Његовој теорији, треба да. изражава. Ова једнострана теорија но слаже се са Фактима искуством добијеним, јер врдо мало случајева има, у којима се афекат не изражава напрегнутошћу или млитавошћу »ишића. Сваки је природни израз сложен. Слично овоме удара у крајнссти и Ппећеппе (де Вошопспе), који сваки мишић изолира, па у тако усамљеном помоћу галванског надражаја производи контракције (грчења). На овај начин он је добио читав низ различних црта на лицу, које су произведене грчењем и испружавањем појединих ми.

5 „Мождана жирка“ (апаша ртшеан5) је један жљевдаст израштај у мозгу, коме се радње још не внају. Декарт, а по њему и млоги други доцније мислили су да је овде еедиште душе. - " Преводилац.