Учитељ

482 ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД ЉУДИ И КОД ЖИВОТИЊА

шића посебице, и сваки тај покрет појединога мишића, по њему, служи као израз неког нарочитог осећања. А међу тим он је тиме са свим вештачка стања и покрете стварао, који се врло мало слажу се обичним појавима Физиогномије, и који су често више елични с гримасама него с правим игражајним покретима. Ну, опет зато посматрања Опећеппе — ова (де Вошогпе) врло ву драгоцена, јер он је тиме показао да се може тачно «дредити и. дознати који мишљћи суделују при покретима који се на лицу виде, и то за сваки џокрет понаособ. Он је учинио велики напредак у анализи елемената Физиогномије.

Овде морамо још навести Ста от1ећа који је 1865 год. штампао једно ваљано предавање о Физиогномији и изражевим покретима. Међу тим, ' њему је са свим умесно Дарвин замерио, што није довољно узео у обзир привцип наследних навика, па чак ни принцип навике у опште, Он сматра скоро еве покрете лица као произвољне (хотимичне) или као покрете, који ву за неки извесни циљ удешеви.

Један од признатих Философа, АЉем Зешоте, издао је једно врло интересантно дело о овоме предмету, иту јеон у кратком прегледу поново истакао неке од назора Веј! - ових о овом џитању, који су били са свим тачви. Он је врло добро разложио: да су изражајни покрети чисто ипстиктивни, да ни један мишић није нарочито удешаван за изражавање каквог душевног стања, и да су сви мишићи испочетка били одређени за друге Функције, па су посте више случајно постали и као изражајне справе осећања. Али и ако Зетојпе каже, да су изрази инстинктивви, опет он тврди, да тумачење тих израза или изражајних покрета није инестинктивно, и у овој тачци Дарвин га је жестоко критиковао. Зето:пе сматра да дете мора искуством да научи шта значи сваки поједини покрет, било на лицу или покрет рукама, па ће тек онда моћи знати, шта тај покрет знати и за ову врсту васпитања, учења, он мисли, наслеђе нема викака уплива, Овако схватање стоји у очитој опреци са овим, што ми видимо код младих животиња. Кад пиленце може тек што је изашло из јајета, разликовати храну, која је за њега подесна, и ако пре тога није у томе никака иску: ства имало, онда због чега не би могло и дете чим могне чулима приме ћавати и мислити, са свим инстинктивно распознати шта извесан покрет или израз лица значи и какав значај има извесна модиФикавија гласа. И код пиљета и код детета за напоменуте радње требају исте способности. Тица има наслеђену способност (дар) да своју храну по извесним знацима распозна па исто тако и дете има наслеђену способност да по извесним знацима разликује осећања оних личности, које су око њега. У осталом, ми не оспоравамо, да се овај инстинкт као и сви остали, знатно усавршава искуством и васпитањем, али многа Факта показују нам, да дете тај инстинкт има у извесном степену још од првог дана свога рођења. Дарвин