Учитељ

РК

ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД љУДИ И КОД ЖИВОТИЊА : 489

коме навика не би имала извесног уплива. Али Дарвин је овим називом само оне појаве именовао, које су испочетка биле хотимичне, па су после постале нехотичне, пошто ву се дуго понављале те услед тога умно је суделовање постало излишно за њихово вршење,

Дарвин би можда јасније обележио разлику између те две групе по кретног изражавања, ако би их овако поделио: 1) они, изрази, који су не само сад, него су и испочетка били независни од воље; 8) они, који су зависни од воље, или су бар у почетку били такви, док дугим веџбањем нису прешли у павику, те се врше и без вољиног суделовања сада. Први ее одликују тиме што су за задовољавање жеља или осећања са свим не. целисходни. А, на против, ови други су за ово задовољавање жеља или код садање индивидуе целисходни или су код њених предака то били. Ми ћемо најпре разликовати најважније нехотичне покрете.

Још Херберт Спенсер истакао је правило, да се неупотребљена количина нервне снаге, која у нама производи на неки непознати начин оно стање, које ми зовемо осећање, мора ма у ком правцу и раду истрошити или другим речима: та ће снага морати изазвати ма каки покрет или рад, воји ће одговарати количини те снаге. Према томе, ако се хотимице (волом) не да какав правац илирад, у к „ме ће се тај сувишак нервне снаге излати овда ће она пре свега ударити најутрвенијим путевима, па ако се овима не може сва да утроши, онда ће се изливати остатак мање утрвевим путевима т.ј. и оним покретима и радњама, који пре вису чињени. При томе бива оно пето што и код реслекснах покрета, који се, по Стапде Ветпат -у

услед опште солидарности целог нервног система „шире 5. онога пара нер-

вних корена, који је непосредно надражен најпре на упоредни пар на другој страни кичме, па онда на доње и горње корене, па на цело тело, ЗА И тако с тога, што све ћелије стоје у свези међу собом, Онај надражој ра шириће се више или мање у организму према томе у колико буде јачи или слабаји.“ Дарвин са своје стране вели: „Кад је сензоријум јаче уз:

буђен, онда се ствара извесан сувишак нервне снаге, која се у извеспиј. правцима излива; а куда ће се та снага излити, то зависи од свезе неђр ваних ћелија, и у колико при томе и мишићни систем суделује зависи од

"већ свикнутнх покрета.“ Дарвин се је постарао да покаже и другу страну

овога феномена, додавши, да се у извесним случајевима струја нерване снаге може и да прекине.

Према овим принципима често су афекти дељени у две груџе: на афекте који узбуђују и на афекте који ублажују или умањују узбуђење. Под упливом првих афеката све се опште Функције дисања, циркулације крви, покретања врше јаче и брже него обично, а под упливом других све се те Функције успоре, елабије и лакше раде него обично или чак и са

_ СВИМ престану.