Учитељ

488 _ИЗРАВ АФЕКАТА код РУДИ 5 код 75

и сам признаје, да овај уплив, „може у неколико проузроковати 2“ „С тога, вели Дарвин, што та промена тако брзо иде, да нервима не остаје довољно времена да је изврше. А ово је погрешно. Уплив, који извесни жестоки афекти као што су страх, бол, љутња, на организам врше. извесно је тренутан. -

Навику, да се рука испружи као знак одобравања, Дарвин такође 06 јашњава из принципа антитезе. Иетина он додаје, да је ово сумњив случај. Ми ћемо после објаснити, да је овај покрет произашао од навике "да пружамо руку, кад хоћемо какав предмет да дохватимо.

У резирнацији, у осећању своје немоћи, човек обично слеже раменима приближивши их једно другом, он погне главу напред и малко је накриви, непружа прете изврће дланове. Дарвин каже да се ни један овај покрет не може објаснити тиме, што ће се узети да су они првобитно били целисходни, и с тога он прибегава и овде своме принципу антитезе., Ни овде бе ми не слажемо с његовим мишљењем. Ми мислимо, да сви епољни знаци немоћи и оданости са свим тачно представљају оне покрете, које човек чини кад очекује какав удар или напад који он нити може спречити, нити се од њега склонити. У том се случају он обично, тако рећи, скупља, те да би се што мањим начинио и тако тиме мању површину свога тела опасности изложио. Отуда покрети главе и џлећа, и он отвара руке с тога да би њима удар дочекао и ослабио. А ово је пина Ела навика, која је преживила узрок који ју је произвео.

Дарвин хоће својим принципом антитезе да објасни и дизање руку у висину, као знак чуђења и изненађења. Код њега је овакав покрет руку само противност мирног и непомичног стајања. Нама се опет чини, да и ово долази од навике да своје руке пред лице испружимо ради заклона од каквог предмета, који наз изненади, те немамо времена ни да видимо шта је и какав је. Овде је навика, као и у млогим другим случајевима, пренета од чулних предмета на моралне, а

Ово су једини примери, на којима Дарвин своју теорију антитезе заснива, Нама изгледа да се њима не може довољно оправдати и доказати ова теорија,

5 2. Навике изражавања нехотичног порекла.

Сви покрети тела, па ма које врсте били, зависе од нервног склопа. и разгранатости, Међу тим, Дарвин је сматрао. да од овога највише и нарочито зависе они феномени, који не зависе од навике и од воље. У остадом овде не треба разумети реч „навика“ у каквој ригорозној тачности; јер. нема ни једне једите Функције, ни једног једитог рада неког органа, у