Учитељ

ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД ЉуДИ И КОД ЖИВОТИЊА

вервије од псета, а ништа ти није егопетичније од мачке, „Мачке пмају“ вели Вићоп „само епољни изглед привржености, то се огледа у њиховим косим покретима, у њихесвим жмиркавим очима; оне никад омиљеној својој личности не гледају право у лице. Било из неповерења или из притворности тек оне увек околишем прилазе, кад се коме приближују, или кад траже да их неко милује и на ово последње оне се само у толико одају, колико је за њих пријатно. Са свим друкчег карактера, него што је она верна животиња, која је целим својим осећањем ва свим везана за свога госпо. дара, мачка изгледа да осећа само за се, да води само под извесним условима и да се упушта у друштво е неким само да би то после злоупотребила,“ Кад се пеето око некога умиљава, онда оно има двоструко осећање: пре свога осећање пријатности, које долази од трошења сувишка нервног узбуђења или снаге у оним покретима, које оно чини, па онда осећање оданости или привржености своме господару, које чини, те се оно са евим ропеки на милост и немилост овоме одаје, Ово последње осећање огледа се у ономе, што псето прекида сваку напрегнутост, смлитави све машиће п цело тело, и тиме продзведе оно мовизво и ропско држање, којим исказује да ве самога себе одриче и са свим се предаје на милост и немилост другоме, А међу тим кад се мачка умиљава око кога, или боље рећи кад је неко милује, овда она савршено :ема вишта друго да изрази сем своје рођено задовољетво. Ово пи код ње, као и код исета, долази од сувишка нервне енергије, али се ова енергија код ње са свим друкче излије; јер док се код псета она испољава у оној покретљивости, дотле се код мачке та енергија троши у оном мишићном грчењу, којим се произведе испученост кичме и укрућеност целога тела. Пошто исето одабави све своје мишиће и цело држање, то се и цело напрезање састоји само у оним испрекаданим покретима, које оно чини при умиљавању. 3

Да би се понизније и покорније показало, оно се тако рећи одриче своје вопествене снаге, па је само толико употребљује колико да ту по корност искаже.

Док, међу тим, мачку, која нема толико оданости према другоме, ништа не уздржава, да сувишак своје нерви. спаге употреби на трајно скупљање или грчење мишића т.ј. на напрегнутост. Да бисмо објаснили и први ни други елучај, није нам нужно да узимамо неки особити принцип антитезе. (Све се може објаснити нешто покретима, који су првобитно били тотимични ка су иосље постаљи инстиннгивни, а нешто при тцих пом нервне пренодражености.

Дарвин, даље навода за пример једнога пса, који, кад брзо прелази из осећања задовољства у осећање негријатности, у исто време исто тако брзо мења са свим и спољни израз и држање, према осећању у дотичном тренутку. Али, зар овде није са свим као дан јасно, да ова промена долази због са свим различног. уплива бола и задовољства на нервни систем>2 Оњ