Учитељ

486 ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД ЉУДИ И код Животиња

Побтавак позитивних навика на чисто неготивне узроке,_ 6 друге опет страве, и ако је лако одредити шта је супротност неког расутка или идеје; ипак није ни мало лака ствар казати шта је супротност или противност неког извесног афекта; јер афекти су у опште врло еложена стања душевна, Шта је на пример, противност од наде, т. ј. афекта, који иде уз преставу о неком могућем добруг Јелионо осећање задовољења, што наступа, кад се та престава оствари 2 Или је супротност од тога афекта (наде) очејничка раздраженост т. ј. жеља за каким немогућим добром 2 Или је то туга, т.ј. жеља за неким прошлим добром 2 Или је то страх т. ј. брига због неког могућег зла 7 Сва су ови афекти под извесним околностима супротности тежње за неким могућим добром. И сад је питање: који се од њих сматра као онај афекат, који се изражава покретима са евим супротнима према покретима, којима се нада изражава 2 Али најозбиљнији аргуменат, који ми

Морамо употребити противу Дарвина у овоме питању, то је, да се они влу-

чајеви (а мало их има), које је он навео за доказивање своје теорије оантитези, могу са свим друкче објаснити. Ми ћемо их редом претрести. Дарвин се пре свега ослања на разлику која постоји код паса и ма:

чака и изражавању „нежних“ афеката: Пошто је нежвост једнолик афекат |

код свију животиња, то би домета могло изгледати, да он треба подједнако (једнолико) и да се изражава код евију њих. Џа онда откуда долази, оно да псето исказује своје умиљавање према своме господару на тај начин, што се уз њега тако рећи, приљуби, па ес опуштеним ушима и репом дегне, а мачка кад то исто хоће да „покаже,“ она се више још укочи, испучи кичму, а реп и уши начуљиг Дарвин сматра, да ни један од ових покрета ни повредно ви непосредно не може објаснити целисходношћу. По њему

ови се покрети могу само тако објаснити и разумети, ако се узму као су

протности оних п крета, којима се мачке и пси служе за исказивање осећања супротних нежности или умиљавању. А све животиње у афекту мржње "ли злобе са свим инстинктивно чине, оне покрете, који им служе као припрема за напад на непријатеља, и при овоме псето с тога друкче покрете чини, а не као мачка, што оно пре свега води борбу зубима, а мачка ша пама. И се тога, по Дарвину, излази, да покрети, којима псето исказује своју умиљатост („нежност“) морају бити супротни оним покретима, који се чине кад се псето спрема да нападне зубима, а код мачке покрети, којима она исказује умиљатост, значе супротност онога покрета, који она учини кад хоће својим шапама да нападне.

Главна замерка, коју таком обја гњавању Факата морао учинити, то.

је, да псето и мачка при исказивању своје привржености своме господару вли при умиљавању, никако немају иста осећања, те 6 тога није никако чудо што они са свим различно и исказују та осећања. Позната је ствар да се мачка и псето грдно млого разликују по своме карактеру. Нема ништа

,