Учитељ

ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД ЉУДИ И КОД ЖИВОТИЊА 491

у плачу, јаукању, у поремећају крвотока и у лучењу суза, које с тим на. ступа, Али у свима тим случајевима, и ако сада у промењеном правцу, снага нашега организма непрестано се троши, дакле његова готовина, а, међу тим, организам сада не може ту снагу да обнавља или да је надокнађује већ навикнутом реакцијом. А она доста велика напрезања, која се чине да би се узрок бола уклонио, проузрокују умор, пошто се у њима такође не употребљује узбуђење које је с поља дошло, те тако се болу придружи и овај умор од напрезања. Ако ли су та напрезања престала — било то услед умора или хотимичног обустављања или с тога, што је свако даље прстивљење узрову бола постало са свим немогуће — онда се по оној млитавости и малаксаловти, која и без тога наступа, са свим јасно види: да бол и сам по себи чини, те наше снаге ослабе, и према томе, то нам служи као довољан доказ, да се болом слаби или умањава наша снага.

Једна појава коју је тешко објаснити, то је црвенило лица у афектима стида, срамежљивости и велике скромности. М за ово је Дарвин изнео једну врло оштроумну теорију. Он најпре напомиње, да се сви аекти ове врете одликују тиме, што се осећају и при самој помисљи да нас неко други по: сматра, па било да то други чини ради тога, да би нас похвалио или покудио, или, на послетку, просто ради тога, да би нас посматрао, Ова мисао. учини, те ми евоју пажњу обратимо на себе, а нарочито на своје лице, пошто је оно баш оно место, на које други управљају свој поглед и Фикепрају га, кад хоће да нас посматрају. Међу тим, кад се скрене пажња на неки део тела или на неки орган, она обично, проузрокује у томе органу пли делу тела извесне промене — извесне модификације у стању дотичног. дела тела или у функционалном раду дотичнога органа. Према овоме како Дарвин вели, излази: да је довољно да човек само скрене пажњу на своје лице, па да се вазомоторски систем (нерви за крвоток) надражи и тиме да се произведе проширење капиларних судова и већи приток крви. А мао гим понављањеи та наклоност пређе и у навику, па и наследна постане, И доиста, овако тумачење ове појаве може се извесним аналогијама осна. жити. Тако, на пример довољво је да се било (пулс) додирне, па да крвоток постане неправилан, довољно је, да човек помисли на извесна лучења, на пример, на пљувачку, па да се лучење пљувачке одиста умложи. Духовити људи, талентирани књижевници могу постати као тупоглави, кад им треба да јавно што год говоре, а међу тим у глави им се непрестано врти мисао ла их други људи посматрају.

(Свршиће се)

–————ранњ—————