Учитељ

492 У ПРВО СЛОВЕНСКО УчитЕљСтво

ПРВО СЛОВЕНСКО УЧИТЕЉСТВО.

—8—

Кад се спремаху Чеси, да приреде године 1891. своју јубилејску из. ложбу, Нијемци мишљаху, да ће се чешки нароц осрамотити „својом голо. тињом“ пред цијелим свијетом, ако они неће судјеловати. Нијемци неће ни да чују о тој изложби. Било је доста свијета који се бојаше своје срамоте, Да одустану од свог наума, била би опет голема срамота. Али уста па ноге листом сав народ, и племство и ратари, све, а нарочито учитељство. Стали се градити павиљони, ад ето поплаве, која им развали много муке, _ као да се је сам ђаво уротио проти њима. Кад оно саградише у Прагу

преголемим трудом и жртвама своје прекрасно дивадло (позориште), оно погори. Грозне ли несреће! Неустрашљив Чех скупља олет дарове. Дивадло се подигне, а кад тамо још лешше него прије, а на прочељу бљеште се "адатна писмена : „Хагод вођје.“ (Народ себи). Ето: бије га Нијемац, а највећу дику разваљује му ватра и вода. Али у борби је живот, а побјеђује, који истраје. Изложба изађе предивна — на ужас Нијемцима. Ни Чеси не знадоше до онда, колика је њихова индустрија, обрт, трговина, знаност,

умјетност, школство, њихов ум, њихова морална снага и слава. Задиви се сав просевјетни евијет. Призна се, да Чеси нијесу само први народ Аустро. | Угарске монаркије, него да се броје међу најпросвјећеније народе европеке.. Чеху је играло срце од радости, што није било њемачких изложака, а ду.

шманин је стискао зубе од гњева и зависту.

Како ли је лијепо и обално заступано школство почевши од ђечијег

забавишта, па све до највиших школа! Колико ли бијаше онђе преразлич-. _ног учитељеког рада! Мили боже, сав се топиш од среће. Као да ће ти омалакеати тјелесна снага од толиког душевног ужитка! Сами учитељи из рађују за школу преразличне велике земљовиде, преразличне слике за природне науке, моделе за очигледну наставу и друга учила. Колико ли тога написаше чешки учитељи за ОМАНУ, за народ и за себе! Коликог ли | патриотизма у чешких учитеља! -

Дивна бијаше изложба, али јест нешто, што наткрили сву изложбу, сву њезину знаност и умјетност, да, то је цвијет чешкога узгоја, за који _ради чешка шкода, знаности умјетност и сав социјални живот. Ту се је показао Чех са својом дјецом онакав, какав јест, каква га ваљда прије није нико видио: у највишем идејалу. Гледајте само: Учитељи доводе еву силу школске ђеце са свих крајева Чешке и Моравске. Сељаци шаљу слуге своје на изложбу, да се и њима распири чешки народни понос, Ђеца су

_ дајепа, здрава, бистра, сретна. Има ђевојчица и ђечака. Ђевојчице носе у

марамици, а дјечаци у торбици крушка, сира.., Отворише им велика врата.