Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА О њи из БЕЛЕЖНИЦЕ ЈЕДНОГ УЧИТЕЉА п. ЈОГУНИЦА.“)

„-.. Тешко џутвику, који се бори са оваком непогодом! мишљах ја стојећи код прозора и гледајући како снег бесно сипа. Ветар је јаукао кроз оно голо грање као рањеник, Небо сеи не виђаше ; све, докле си оком могао погледати, беша нека сивкасто бела маса. На неколико корака, даље од себе, већ ниси више могао ни предмете распознавати; мећава, као нека густа копрена, заклонила их је од погледа твога.

Моји пријатељи и другови сеђаху за столом око „руменике“ и разговараху. Ватра је весело пуцкарала у пећи, И заиста, на овој мећави, ништа боље од топле собице и чаше „румевике“.

Домаћин ми приђе и куцну ме руком по плећима.

— Еј ти, сањало! Остави се тога! Приђи ближе столу, па гледај од чега живиш! рече емешећи се и показа руком на чату.

— Остави га! — рече Иван. — Стићи ђе он нас, ја ти јамчим !

— То је баш глупозт! — рече Пера, и подиже се те и сам приђе прозору. — У шта сад гледаш -- У ништа! Зар није

паметније овако: узети чашу и гледати у њу 2 Види! Црвени се као зечија крв... Деде једну у здравље домаћина !...

Е) Читано на Св. Савекој прослави у шабачкој гимназији.