Учитељ

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

Војнички буквар, саставво К. Јокић, пешад. капетан, Београд 1893. државна шгампарија, стр. 60 на малој 8', цена 2

Да је код нас, на жадосг, врдо велики проценат неписмених, то је позвато. Мдадићи који се регрутују за војеку такође имају вегоки пропе нал неписмених а наша војена обучл"вања одиста корисно делају кад настоје да се војник, поред стручног вој. учења, учини писмености. До сада је, поред школе и војска давала народу приличан број писмених људи. За почетно учење писмености наша војска до сад није имала нарочита буквара, него се служила истим букваром, који се у основној школи употребљава Ове џак године штамџан је за војнике варочити буквар. То је лепа појава, која се само радосно поздрављати може,

Шо се тиче израде овога буквара ми бисмо имали да учинимо неке напомене.

У овом буквару на првој страни је кратко упуство намењено онима који имају да уче војнике по овоме буквару. Ту се вели да се у овом послу треба држати овога реда:

„1. Учиги регруте да прво пишу римске цифре, за тим српске, после тога

2. Учити их рукописној азбуци; при обуци обратити пажњу на то да се слова пишу крушно, подједнаке величине и дужине а црте да иду равностојно и да су једнаке дебљине, и

3 Учити их читању шгампаних речи и реченица и т.д.“

Овом упуству прво није било места у буквару вамењеном неписменим војницима. То је требало да се штампа у војном листу па ди свакако тамо то прочитали они којих се тиче и којима је намењено. Сем тога, ово упуство требало је да буде опширније, јер они, који ће учити војнике, нису педагози него официри и нижи чинови, а ови већ немају вужних знања и вештине за овај посао, ша им је у упуству требадо дати више упута и помоћи.