Учитељ

514 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

вичкој служби,а најзад долазе чланци: Војник на маршу; Дужности шиљбока угарнизону; О патролама. — У овим члавцима износе се главна правила и дужности војвика у служби. Овај последњи део, који :е управо читанка уз буквар, добро је удешен и написан је лако и разумљиво.

Први део, познавање слова, врло је кратак (26 стр.) а други део је два пут већи. Као што се види овај је буквар врло кратак, а већи и није имао потребе да буде, јер то уче људи, се којима се не мора полако ићи и дуго вежбати код еваког појединог слова.

Кад се узме да је ово први покушај и да је овај буквар израдио човек који није педагог онда многе замерке, које би се имале да учине, морају бити блажије. Али у другом издању требало би учинити исправке које помевусмо. А веома би добро било кад би се за друго издање писац здружио е којим од људи који ву е букваром више радали, који има педагошког звања и онда би друго издање могло бити много боље и савршеније. Онда би, надамо се, отпаде и неке погрешке у језику, што их у овом буквару има.

Техничка изргда ове вњиге је без замерке.

На крају не можемо а да овом приликом не учинимо једву напомену која се не тиче само овога буквара. — Код нас од неколико година као да је коначно решено то питање да се у буквару уче одвојено слова ПИсана од шгампавих и то прво писана па овда штампана слова. Нама се се лак чини да за самоуке има више добрих страна онај стари буквар (Натошебићев) у ком се учила упоредно писана и штампана слова. А како и војници уче полу-вамоучки, за њих не ба био рђав ни стари буквар. Сем тога и то што се прво уче писана па онда штампана слова има ту махну, што сг прво учи теже па онда љакше, јер су писана слова тежа од штампаних. Но о овоме другом приликом. : |

,

Пчелица, поучно забавни лист за старо и младо.

У У. ев. казали смо ко издаје овај лист, како излази и шта стаје, Сад емо добили 1. бр. иу њему налазимо ове чланке: Свадба Маре, деспота Ђурђа Смедеревца, одломак из дела Ђ. Бравковић од Ч. Мијатовића; Инокоштина одломак из књига Јован Ђак, од М. Ђ. Милићевића; Сељак, одломак песме Вл. М. Јовановића, и како је постала у нар. пословица: Што год ко чиви све себи, из збирке Вукове. — Као што рекосмо, сви чланци су одломци из дела поменутих књижевника. Уреднчк „Пчелице“ је узимао места из тих дела која му се чинила најбоља за читаоце овог листа. Уз ове одломке уредник је укратко изнео биографију писца и опис дела из кога је одломак узет. Где је требало каквог објашњења код појединих речи, уредник је то у примедби објасни», а удесио тако да сваки одломак чини лепу целину. На тај начин „Пчелица“ своје читаоце упознаје е нашим бо љим писцима и њиховим књижевним делима, што је свакако и потребном