Учитељ

570 ИЗРАЗ АФЕКАТА КОД ЉУДИ П ЖИВОТИЊА

су и не зависити од представе задовољства, него, услед са свим друкче организације, од са свим различних престава, на пример, као што је Ваује напоменуо, од пдеје опстанка живих створова, шта више да би се неко биће усавршило и одржало, чак пије потребно да се његове радње. руководе идејама. Ено, биљке се одржавају и живе, и ако немају ни каке интелигенције, никаких идеја, које би их руководиле у њиховим. радњама за опстанак. Ово је довољан доказ, да њихови покрети зависе од узрока, које оне у корист свога опстанка руководе, и њима није ни мало нужно да зарад тога имају преставу задовољства.

Ова три инстинкта: задовољства, интереси и дужности често долазе у опреку и борбу у индивидуи, и нарочите околности причињавају, да час добије превагу један, а час други. Има људи који су п срцем и ду шом одани каким телесним насладама или другим задовољствима, и ко; тих су све радње и поступци само на то управљени да тога задово, ства имају. Они на то жртвују своје сопетвене интересе, упропашћују своје имање и здравље, руинирају свој положај у друштву и имају таке моралне навике, које би, кад би се на већину људи распрострле утаманиле то друштво У природном одбирању налази се права морална. санкција. Покварени народи, који се са свим одаду уживању и задо вољетву с временом ће морати подлећи у борби за опстанак, и њих ће. заменити они народи, код којих су навике и целокупан живот такве, да су служиле на развијање благостања, интелигенције, становништва и националне снаге.

Међу тим тежња за задовољством само ће онда бити шкодљива, кад преузме мах над моралним осећањима, а остане ли она потчињена. овом осећању и одржи ли се у умереним границама и мери, онда може бити само од користи Ако би било друкчије, онда природно одбирање. не би дозволило да ово осећање задовољетва тако јако постане, да се до оваке снаге развије. Неки нарочити прираштај снаге не служи сваки. пут усавршавању индивидуе или рода њеног. Али у опште засве оваке. случајеве може се као сигурно рећи, да је ово усавршавање резултат појачавања једне извесне врсте Задовољство, акле, по некад стоји у опреци « интересом или е моралношћу, али у многим елучаје вима оно ве слаже с тиме, и сласт или тежња за уживањем кад се може да орграничи само на случајеве ове последње категорије т.ј. на задовољета која се слажу ес интересом и моралом, онда оно чини велику у слугу у борби за опстанак, па према томе. и цивилизацији; јер оно. подетиче паргикуларне тежње човекове воље у смислу корисном за. чо вечанство

Ово шго смо овде приметили, исто тако важи како за задовољства,

у уметничким творевинама тако и за она, која су природним узроцима, створена,

(Преведено с немакког)

сене. => —— фри