Учитељ

584 ДЕЧЈЕ ИГРЕ

нога не могу баш никако да увате, онда га позивају да се преда. Шредати се у овом случају није срамота, већ дика, то се чини за то, да се. већ једном његово друштво избави ропства; но ако се игра упорно води. ла, неће тај да се предаје никад а неће ни ови да га позивају на предају. Кад се за два три њих не зна где су а арзмбаша је заробљен, онда ако пристану сви поватани ајдуци и арамбаша с њича, може да иф онш предаду, да се рекне да су предати; арамбашу не може нико да преда. ; [744 На евршетку игре апсеници се осуђују. Изводе се из „апсе,“ пли по | један или у групама, и доводе се пред капетана судију и писара, те их суде. — капетан их пита, зашто су то и то украли, или тор и тог убили, поарали, итд,, ајдуци одговарају, а писар то све „записује“ једним прљем дрветом; место пера, на најсмешнији начин, што уме. Исто тако п ло пови дају одговоре, што могу смешније бранећи се, и имитирају разне карактере ајдучке. Но увек буду најзад осуђени. Осуда је разна, а нај обичнија је да их обале „на мацке“ па да пх четворица држе а двојица да их бију турама, један отуд, други овуд, но опет не запињући; пли и прутовима, ал само спуштајући прутове на њих. Ево још неколико осу да: да донесе у крчагу воде, па све да послужи; да послуша, некога нешто; да исприча једну смешну причу, ал да се не смеје, да се намршти · па тако озбиљан да буде, док се не сврши суђење његове групе, и да 06 не смеје, да на свако питање од стране пандура, и осталих Жоји ни“ | су у апву одгова са „није“ (нпр. Јел да си ти добар човекг Није. Јел да ниси ти ленштинаг — Није); да иде к плоту, па да се прекрети и метанише пред једним најширим проштацем, и да га пољуби; да имитира каквог разбојника на делу; да имитира пијаницу кад иде кући па се поводи и све што говори, итд. — Али млого пута изостане ова осуда, но је ајдуцима довољно казне оно, што су лежали у апсу,. Неки пут. им је довољна казна само у томе што су поватани.

% ~

Ова. игра. нема своје специјалне вештине у којој се треба извеџбати, па да се буде добар пграч Итрина и окретност и умна, и телесна досетљивост и нажња, брзо размишљање и одлучивање — јесу главни Фактори, који чине играча ове игре добрим играчем, а они не прелазе | никад у вештину. — Не виче се при овој игри, особито ајдуци не смеју |

глчба да пусте, али се за то у приликама трчи до малаксалости трчи јури и бежи. а

У овој се игри веџба на телу све — нема органа, који се не би вепбао. Али веџба ока и ува превазилазе, чини ми се, све остале и по. количини и по каквоћи. У овој се игри непрестано само молтри ч освр- | ће, звера и прислушкује. Ни у којој игри не веџбају се ова два најважнија. чула тако, као у овој игри, и то веџбама, које су доцније у животу врло често, путребне. Лов могао ба сам) у нохолино да се сравни