Учитељ

545 УТИЦАЈ ОСЕЋАЊА и мисли

употребљавао и познати хемичар Тенар да би добио пљувачку у већој дози. Он није давао псу да једе дан и ноћ, а за тим је на извесном одстојању, пекао на ражњу дебело парче овнујског бута; при том су биле, наравно предузете мере, да не би пеето могло гутати своју пљувачку. Јак апетит, надражен мирисом печења, причинио је тако силно лучење бала какво је било потребно за анализу. У наведеним случајевима делатност. жлезда изазвала је не надражајем осаћајних нерава језика ка квим укусним телом и шта више, не осећањем глади, него само видом и мирисом слаткога комада; глад је само ојачала процес лучења, а сам поглед и мирис онога слатког парчета изазвао је у мозгу животиње читав низ представа о ономе, што је некада било предмет осећања куса; отуда — лучење пљувачке, што би морало бити, кад би се слатки комад налазио у устима, живо. тиње и кад би га она жватала. Овде. ми већ видимо утипај умног процеса на лучење. Ну ево на што треба обратити пажњу: овај умни процес изазван је код животиње спољним предметом, при чему је последњи и послужио као последњи стимул за мало пре поменути низ представа; на против, за човеча није потребан никакав спољни стимул, он може изазвати лучење пљувачке самом мишљу о укусном ручку, и ако се такав ручак неби налазио на месту, нити би он трпео глад. У овоме случају —- „представа онога, што је некада био предмет осећања укуса—“ изазива се спољним стимулом, него радњом самога мозга. Разлика наравно није тако мала тим више, што у разним случајевима утицаја мисли на човечји организам она излази ве. ома оштро. Ну да би тачно оцезмили ту разлику и појмили њен огроман значај, нама је потребно да расмотримо највидније од.

тих резличних случајева умних утицаја. Ми ћем почети с ути- —

цајем уображења.

Дописник „Голова“, г. Остен Сакен, саопштио је овим новинама, међу осталима, ову епизоду из војничког ратног живота. „Један војник био је у ланцу; тане је ударило у њега, сигурно при паду, и задржало се у шињелу, пробивши га се поља. Кад сам му, вели дописник, казао да му је шињел пробивен танетом, он је бацио оружје и повикао: „браћо, ја сам рањен, ја сам рањен!» Једва га је било могуће разуверити, да није рањени да се, благодарећи судбини, срећно спасао, После је

~