Учитељ

600 УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ

УЧИТЕЉОКО УДРУЖЕЊЕ

РАД ДЕВЕТЕ УЧИТЕЉСВЕ СВУПШТИНЕ ДРЗЗАНЕ У ГРАДУ ШАПЦУ. | 8. Јула 1892 г.

Парастос пок. Ј. Гавриловићу, добротвору учитељске спрочади. Пошто су закључене седнице девете учитељ. скупштине, сви учичељи са гостима упутили су се шабачкој цркви где је већ све било. епремно зл парастос пок. Гавриловићу. Црква је била пуна учитеља, учитељица и гостију. Окружни протојереј са неколико свештеника чинодејствовали су на парастосу уз топле молитве српеких учитеља за покој душе учитељског добротвора пок. Гавриловића. Помен на Мишару Кад су учитељи изашли из пркве већ су их чекала многобројна. кола, која су сељани околних села били дотерали да возе учитеље на Мишар где се имао учинити помен изгинулим јунацима на том бојном пољу. Одмах су сви поседали у кола и дугачак ред од преко 80 кола. крете се Мишару. Кад се стигло на Мишар, већ је тамо било скупљено врло много. народа из околних села, све у свечано руву, спремно да дочека српске учитеље, дљ е њима учини помен и о да достојну пошту прецима који на Мишару крв своју даше за слободу Србије. На месту где су били шанчеви у боју 1806 год. били су подигнути дугачки ладњаци и под њима столови спремни за ручак учитеља и гостију. На средини, где је велики дрвени крст подигнут, био је нарочито спремљен мањи ладњак

где ће се помен учинити, до њега велика слика Луке Лазаревића, ору-_ жје и заставе.

Окружни протојереј са свештеницима отпоче помен на томе месту а учитељи помешани с народом у грдној маси окружаваху ово место 'По евршеном помену, протојереј у кратком лепом говору помену важност. | овога места и данашњег помена, а по том председник општине мишарске | као домаћин, поздрави учитеље, који су дошли да овај помен учине. За тим председник скупштине, изговори лепу беседу, у којој је описао бојна Мишару, одајући хвалу и славу српеким јунацима који на овом ме. сту разбише далеко већу турску војеку и овековечише славу себи, свом јунаштву и српском имену. На крају се обраћа председник браћи Мишарцима, Посавцита и Поцерцима, напомињући им да ценеи чувају ово свето место; обраћа се српској деци, свде сакупљеној, напомињући им да и они, као унуци мишарских јунака, КО е сваку травчицу сваки 0 6 овог поља, јер и у њима може бити који делић крви наших предака, оне крви која тече и у нашим жилама; обраћа се учитељима, који се стекоше овде, и вели им да својим ђацима причају о овом светом месту