Учитељ

_ УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 601

и да се поносе тиме што су се први сетили да уза свој дружински рад учине помен јунацима који су осветлали образ српски.

После председника скуп. ступи на средину брат из Срема, г. М. Суботић, учитељ, те и ону подужем лепом говору одаде славу српскоме јунаштву и овоме историскоме месту, напомињући како је и Србима «с оне стране Саве и Дунава, чији стари тамо стекоше себи милу домовину, и ако тамо ложе огањ ереће и просвете своје, оцет похиташе Ек нама да вас увери како се интересују и радују се сваком вашем напретку, а сваку нашу и најмању жалост и сами осећају. И ми Срби с оне стране Саве и Дунава с нашом браћом Хрватима, вели, донесмо пуна срца љубави која нам и показа пут к вашем исто тако братском срцу, у чему нам је тумач срдачни отпоздрав и загрљај којима нас предусретосте на овој земљи, коју увек љубим кад год на њу ногом ступим. Ми вас и овом приликом свечано поздрављ:мо и кличемо: да вам Бог уздржи и умножи снагу којом р сполажете те да узмогнете, у свако доба смождити и смрвити сваку руку која би се подигла да угаси огањ који зажиже Св Сава на олтару српске просвете, да онако семрвите, као што учини шака Термопилаца на овом светом месту. А да Бог да п оним сужњима, који су још и у хладним оковима, да и они на том светом огњу загревају преса своја и угледају сунце златне слободе. У то име: Слава јунацима овде палим, хвала вама чуварима огња Св. Саве!

Бог помогао и петвековним мученицима, те да и они у ово коло што пре ступе и да сви сложно ускликнемо: лава косовеким, тополским, таковеким, мишарским, крајинеским, граховским и свима друтим јунацима врпеким, који за златну слободу главу даше — Крајину не даше!

После ових говора учитељи се брзо споразумеше, и једногласно решише: да Учитељеско Удружење приложи 000 динара за подизање споменика на Мишару.

По том је настао ручак, који је приређивачки одбор спремио за све учитеље и госте. За време ручка и после пало је врло много лепих адравица пуних поштовања према српекоме јунаштву, пуних уздизања ела е Мишара и мишарских јунака, пуних најлепших жеља за будућност народа српеког.

Још док су учитељи с гостима својим ручали, народ из околине већ је почео коло, а по ручку и наши учитељи и учитељице придружи · ше му се, да је милине било видети како се вије коло сељака, сељанака, учитеља и учитељица, све једно до друго а, све братски и сестрински. Весеље је трајало до пред мрак, и тада учитељи опет седоше на кола и вратише се у Шабац, а сељани продужише и даље игру и весеље.

Тиме је завршен рад ове девете учитељске скупштине.

На крају не можемо, а да не одамо хвалу народу из околине Шапца и Мишара, који је драговољно, тако радо и срдачно дочекао учитеље, који је послао толика кола да уч. бесплатно довезу на Мишар и врате их