Учитељ
ДЕЧЈЕ ИГРЕ - у 743
Навошта. — (Из Лужнице ок. пиротски). За ову игру је довољан простор од неколико метара ширине и дужине. Може се играти и у затвореном простору, јер ту нити има ларме нити се диже прашина. Од ствари једино овде употребљују навошту (подлога из опанака), по чем је и игра добила своје име. Играчи треба да су приближно једног узраста и снаге. Играју је деца школских година. Број је произвољан, али најлепше је кад играју 10—15 играча, Приметио сам, да деца ову игру најрадије, или готово искључиво играју у пролеће, али за то не можемо рећи да се она може играти само у пролеће, јер је подесна и за зиму у затвореном простору а и за жарке летње дане у хладу.
Играчи стану мирно један поред другога у кругу тако, да се овлаш додирују лактовима. Поглед им је ишрав — у висини очију. Не сме се освртати никуд, а не сме се ни говорити. Цело им је држање озбиљно !
Један од играча узме навошту и иде обичним кораком поред њих. У ходу спусти навошту иза кога хоће, али тако да нико не примети, и продужи даље пут док не дође до онога иза кога је навошту спустио. Ту стане, поднгне навошту и узјаши са, а овај мора да га носи у наоколо око играча до истога места, и ту га спусти. Сад ту остане онај што је носио навошту, а онај што је био јахан, носи навошту као и пређашњи.
Али, ако се деси, да кад ко спусти навошту па примети играч иза кога је спуштена, подигне је; а онај се врати натраг и понесе га на леђима у около до истог места, по том прими опет навошту и по други пут обилази и спушта где хоће. Тако играју непрестано, а доста дуго може да траје игра.
ж : ж ж »
У овој игри, као дечјој радњи, има дисциплине као у ретко којој“ игри. То се огледа у потпуној мирноћи, озбиљном држању и пажњи код свију играча за све време игре. и безусловном подвргавању правилима
игре — у јахању, које је знатна добит и у здравственом погледу. Цео ток игре тече јаком пажњом. Немирни се овде не трпе, а непажљиви јашу, а то обоје није пријатан посао и — мора бити дисциплине.
Љуберажда, марта 1892. год. – Д. Д. Поповић,
учитељ
суре