Учитељ

СВЕСКА 10. — ТУНА 1895. БЕОГРАД. — ГОДИНА ХН.

УЧИТЕЉ

ПОДАРИО ЊЕ ИЕ 161

БА ЕДО,

— СПОМЕН МА ДАН ЊЕГОВЕ СМРТИ, 25 (13) јулаА 1790. годИиМмЕ —

„~

У четрнаестој књизи „Рлећбипе ипа УУаћгћењ“ описује Гете веома занимљиво и доста ошнирно своје рајнско путовање, које је био предузео у јуну 1774 год. од Франкфурта па до Нидерхајна а у друштву двојице врло знаменитих људи. То су били Лаватер, циришки проповедник и Физиогном и Базедов, педагог, обадвојица први великани свог времена како у Немачкој, тако и ван њених граница.

Карактер и спољашност Базедова описује Гете од прилике овако: црте лица биле су набране и унутра повучене, очи црне и упале а поглед оштар. Глас му је био суров и оштар, израз јак а смеј подругљив. Његов велики духовни дар био је, како у Франкфутрту, тако и свуда предмет дивљења, ипак сам он, по спољашности, није био човек за углед. „Њему је једино стајало до тога, да велико поље, које је био себи обележио, боље обради, да би се доцније могло човечанство на њему боље природније и удобније кретати, и, овом циљу он је управо, а нагло хитао.“ — „Он је знао веома много да говори о својим намерама и то са уверењем, да му је сваки одобравао, што би он тврдио. Ну, на непојмљив начин он вређаше расположења, људи од којих је хтео добити помоћ. Да, он их је вређао без нужде, не могући уздржати своје мишљење и уображења о религиозним предметима,“

Оволико претходно Гете. Међу тим пропратимо ми сад живот Базедова до 1774 године.

УЧИТЕЉ 53