Учитељ

788 БОА В Ка ов

зналост и то врло јако а на штетан начин, пошто је и злоупотребљавање, може бити, већ могуће.

У првим годинама наставе нека се даје мање знања а с вољом! Не много, али само корисна знања. Настава треба да је толико пријатна, колико то она по својој природи може бити; нека, не буде никаквог присиљавања на марљивост, прво ствари, па онда речи, дакле очигледност пре меморије — ово су главна, начела Базедова.

Својом књигом „о методима“ Базедов је привукао на се пажњу кнеза Леополда Фридриха Франца из Анхалт-Десау. Овај, одушевљен за све племенито, велико и лепо, дао му је срества, да оснује један угледни завод у Десау на основу својих идеја. За оснивање истога дато му је на расположење овим државнога здања и башта и 12.000 талира, а самом њему и пристојна плата.

Овде изађе 1774 г. у четири свеске „елементарно дело“, „уређена целина свих нужних знања за наставу омладине од почетка па до академског студирања.“ Било је украшено са 100 слика а коштало је 12 талира. Читање и писање, познавање природе, морал и религија, историја, географија, наука о трговини, и т. д. предмет су говора у овоме делу и ово даје књизи карактер конверзационог лексикона, за омладину, слично ономе, што је хтео Коменски пре једног столећа својим Огђ5 ртовив, које је још Гете, као дете, употребљавао.

Пре отварања овог угледног завода Базедов предузме велико путовање по Немачкој ради пропагонде за своју ствар и дође у Франкфурт, одакле је предузео рајнско путовање са Лаватером и Гетеом, о чему је била реч у почетку. Настављајући опет тамо, пустимо нека опет говори Гете, који опширно црта ово дружење са славним педагогом у четрнаестој књизи свог животописа. Описивање се креће наизменично од Лаватера ка Базедову, који су били највеће противности, ми обраћамо пажњу само на она места, која се тичу Базедова. — „Базедов на про-_ тив, сувише повучен, не обраћаше велику пажњу на своју спољашност. Већ и то, да је непрестано пушио рђав дуван, падаше у очи, у толико више, што је после сваке попушене луле вадио | труд врло ружног мириса, којим је брзо хватао ватру и другу припаљивао, и већ првим димовима грозно окужавао ваздух. Ја назвах овај препарат Базедова смрдљиви труд и хтео сам да га под овим именом уведем у природне науке; њему је пак то правило задовољство, што је мени било за гнушање. Ово беше дубока клица ружних особина тако даровитог човека, да радо пецка и да најискренијег подмукло подбада. Никога није могао мирно да гледа; ругао би се, кезио се, дражио би својим ра-