Учитељ

890 ШТА И КАКО ДА ЧИТАЈУ ДЕЦА

основ националног васпитања и образовања»,'ј и по томе, што ће сеоски младић бити радник пре свега на домаћој њиви, то треба давати боље поштовање историји свог народа али не баш сасвим на штету старе и опште историје. Најбоља Форма писања историјских књига је белетристичка, да би се радије читала и дуже памтила. Циљ је историјској белетристици да наслика она сувопарна знања која ву изложена у уџбеницима историјским, и сваки покушај у том правцу заслужује потпуно одобравање. Но ипак, у дечјој библиотеци нека буде помање „покушаја“, и ту треба одати поштовање бољим књигама историјске белетристике. Неизоставно узмите историјске драме и приче Џушкина „Војну и Мир“ Л. Толстоја, „Књаза Серабранаго“ и драмску „Прилогло“ од Ал. Толетоја, „Пћено про купца Калашникова» од Лермонтова, историјске романе Загоскина, неке од романа Г. П. Данилевског, историјске приповетке Петрушевског, Чистјакова, Павловића, „Роднуго Отарину“ Сиповескаго, и по неки од најподеснијих „покушаја“ на пр. приповетка Роговоја „Богдан Хмељницки,“ „Катакомби“ Евгенија Тура. Дајте им те књиге нек читају кад одрасту, дакле од 14—15. година,

Али опис живота знатних људи не наоди се само у историјским списима. У литератури (а особито у дечјој) постоји особити одељак биографије, одакле се узимају примери моралног живота и великог рада појединих људи. Самуил СОмајлс, у својим извесним списима, радећи у корист васпитања омладине, овако одређује силу и значај историјских састава те врсте; „Вешто описан живот има задахњујуће дејство на читаоца. Он показује шта се може урадити у животу. Он ободрава наш дух, оживљава наше наде, даје нам нове виле, увеличава нашу вредност и улива веру у саме себе и у другог. Он у нас изазива тежњу, побуђује нас на радиност и буди у нами жељу да будемо саучесници у послу ових људи, чиј нам се живот преставља — износи. Живети с таким људма, читајући њихов животопис, и неговати своја осећања под упливом њихових великих примеразначи живети с људма за углед (за пример) и вратити се у изабрано друсштво, 2) Додавати ма шта овим красним речима, не налазимо за нужно; оне саме потпуно јасно исказују све. У допуну овом, само ћемо указати на биографска издања која треба да су у свакој дечјој библиотеци. Ево

тих јиографија: „Михаилђ Василђевичђ Ломоносов“ Ксен. Полевога, «В%ћ-

чнћи труженикђе |(жизнђ и прикљочена шотландског натуралиста Томаса, Едварда) СОмаиљса, «Замћчателтнни работникђ» (жизнђ башмачника. — натуралиста Томаса Едварда) Канаева, «Аврам Линкољнљ» и „Джорджђ Вашингтонђ» А. Мунт, „От бревенчатон хижинн до бћлаго дома» (жизнђ Джемса Гарфињда) Е. Смесевоћ, «Отроческје годн Пушкина» и „Кношескје годин Пушкина». В. П. Авенаруса, Искри Божљи бографическје очерки А. Островинекоћ, «Двадцатђ блограФ образцсевихљ русскихљ писателе

1) В. Сиповеки. „Роднал старина» 1. Спб. 1879. 1) СмаНлђељ 1 (Харантерљ»