Учитељ

ШТА И КАКО ДА ЧИТАЈУ ДЕЦА 891

В. Острогорскаго, «Мученики науки<“ Гастона Тисандђе. Све ове књиге написане су врло добро — живо, просто примамљиво. а по неке и вештачки, тако, да у њима ка историјској страни придружује се и белетристика. Благодарећи овом последњем, оне се и читају с особитом вољом.

Као што је познато, историја граничи се с описивањем старих народа, па, следствено, да и читање историје стоји у непосредној вези с познавањем области географије и етнографије. Али по овом делу књижевности, на жалост, мало је књига за дечју и младићску библиотеку. «демли и моди» Јелизм Рекло (ва старије), «Жизнђ европескихђ народовђ» Е. Н. Водовозовоћ, «Отечествовћ дћнге» Д. Д. Семенова, „Битовне разсказн“ Печерскаго (Мелђникова) — ето то је готово све што саставља овај део литературе. Све остало из географије улази више у путописе, којим наша литература није рђава, него само је мала. Да се користимо књигама путописима треба опет пазити на избор. У главном треба, избегавати оне авантуристичке приповетке и ловачке приче с-разним догађајима и убијствима, којим аутори угошћавају младе читаоце, наивно мислећи, ко бајаги из њих ће се деца упознати са животом разних земаља и народа. Никаквог правилног географског ни етнографског знања не могу деца отуд добити. Сложена скаска и заслужена интрига таквих приповедака одвлаче пажњу читалаца од главног циља књиге, т. ј. од њене научне стране; нагоне их да иду више, тако рећи, за спољашњом страном садржине, и тако им на тај начин, само кваре литерарни укус, навикавајући да читају све површно, којекако, трчећи за новијим догађајима и у опште јаким утисцима.. «! болом говоримо ми о таким читаоцима, (а њих међу децом има многој. (увремени њихови омиљени аутори су, сигурно, Француски писци криминалисте: Габоријо, де-Боагобеј и Монтепен. Према томе, препоручујемо највећу строгост при избору списа Мајн-Рида, Жила Верна, Густава Емара, Маријета. Истина, и у Жила Верна има прекравних књига (на пр. „ Аћти капитана Гранта“, «„Путешествје капитана Гатерасса“, „Исторшљ знаменитЕхђ путешеств и путешествениковђ“ али опет колико је он написао штетних измишљотина! И колико су таквих измишљотина, саставили МајнРид, Емар, Маријет и многи други! А који се од путописа могу препоручити за дечју библиотеку 2 На првом месту, препоручујемо за дечју библиотеку 7 „Фрегатђ Паиладу“ Гончарова, «Крабљ Ретвизанђ“ Глигоровића, „Годђ на Оћверђ“ и „Поћадку на Амур: Максимова, „Писбма рускаго путешественика“ Карамзина; „Путешествје по свитоћ земаћ“ Норова, и „Писма сљ Востока“ Муравђева. За тим препоручујемо и приче о путовању — Купера и неке од књига Жила Верна. ЈЕ

Исту тако сиромашна је наша литература и с таквим књигама, из којих би деца могла црпети правилне појмове о природи; т. ј. с књигама научне садржтпне. Оне су им сувопарне, или дечјем схватању (појимању) неприступачне или ништавне садржине. Па и по количини оне су врло незнатне. Као мало боље и популарније књига за познавање природе навешћемо две књига, скоро умрлог професора зоологије, Модеста Богданова :