Учитељ

831 ДЕЧЈА ОСЕЋАЊА У ПРВИМ ГОДИНАМА ЖИВОТА

месеца, као што је познато, не плачу са сузама. Од четвртог месеца најбоље се опажа незадовољство код детета веома карактерним опуштањем углова од уста на ниже,

( педагошке тачке гледишта треба навек у детету подржавати осећања задовољства или радости, а отклањати плач и сузе. Ако дете буде често осећало непријатности, онда ће то без сумње штетно утецати на општи ток његовог психичког развитка, развијајући у њему велику примљивост, осетљивост и нестрпљење. Што год се к овоме чешће присаједињавају плач и сузе, тим ће последице бити штетније. „Сузе, вели Лок, појачавају ону слабост карактера код детета, коју би ма како требало што више предупређувати; треба сузе брзо отклањати“.')

Напротив, ништа тако не условљава правилан психички развитак дечји као весела околина која га окружава. „Ово се лакше и природније врши на слободи, на свежем ваздуху, на сунчаној светлости и у кругу својих вршњака, но у затвореним и загрејаним собама, па, ма какве играчке и забаве давали деци. Многе матере страхују да износе малу децу на овеж ваздух, а то су остаци предрасуда, чије се последице врло често

претварају у слабост детињу, кад оно почне очвршћавати. <>)

Што се тиче дечјих суза, оне се могу лако разликовати, као што то чини професор Сикорски, на двоје: „Једна деца плачу док траје сам узрок, који је проузроковао плач, а чим се тај узрок уклони престаје и плач. Код других напротив, сузе се лако сједињавају с оном врстом убрзаног дисања које ми називамо јецање. Овакав плач у облику јецања траје и онда. кад се уклони узрок, који је произвео плач; траје по некад читаво пола часа, кад се дете већ по изгледу умирило, па чак и заспало. Врло често бива, да деца склона такој врсти плача, бивају склона и сличној врсти смаха — несмишљеног, неиздржљивог, често пута у вези с трзањем; па и у опште њихова кретања у противности са лаким и свесним кретањима деце првога типа, имају облик емоцијоналног узбуђења без икаквог циља.“ 3) с

Ако се случајно појаве код детета сузе ове друге врсте, ми им морамо строго истраживати узроке и по могућности уклањати их. Ових узрока има много, а особито су важни ови: недовољна пажња на дете: Врло се често дешава на пр. да не отклањајући на време дечје сузе и не обраћајући његову пажњу на друго нешто, ми му стварамо такву практаку. плача, која врло лако може прећи у навику. За тим, врло брзи прелази мајчини и оних лица која га окружавају, од тепања ка гневу и обратно, такође врло рђаво утичу на емоциалну узбудљивост детињу; јер јаке емоције тако су исто заражљиве, као и инфекционе болести, само што је овде узрок зарази психички — прекомерно раздраживање дечје.

1) Сикорски стр. 81. 1

->) Ревувг 1 све стр. 146.

8) Сикорски стр. 3:—85, 39.