Учитељ

ДЕЧЈА ОСЕЋАЊА 835

Спокојство, сједињено с општим веселим стањем, јесте неоспорна обавеза васпитачева. У други узрок емоционалне несталности убројава, се и често поболевање дечје, а особито растројство органа за варење. Најмања препона у овом погледу може на мах да измени општи ток његовога живота. Најпосле, као трећи узрок, који је на несрећу врло чест у нашем искуственом животу, јавља се склоност наслеђа. Да, би објаснили значај овога стања павешћемо следаћи пример: „Девојчица, кћи човека који пати од опште. прогресивне парализе душевно билесних, била је зачета у то време кад су се већ појавили први знаци болести очеве. Дете се находило при најбољим условима од стране матере — жене образоване, која је прекомерно пазила да сачува дете од утицаја наследне склоности к болести ; пажњи и васпитању, које је мати давала своме детету, није се могло ништа пребацити; а међу тим, код девојчице се веома рано по рођењу појавила наклоност к јецању, што је имало савршено конвулзиван карактер. Дете је потпуно добро васпитано, и употребљавало је сву своју снагу да се уздржи од суза, и тим су више душевна убеђења с карактером плача наступала неуздржно и била су праћена јецањем, које се продужавало

врло дуго свакад, кад год би дете заплакало“.“)

У осталом значај наслеђа у појављивању психчких болести сад је свима добро познат. Чак, може се рећи, да се значење овога Фактора оцењује у публици веома оштро, веома апсолутно, и не можемо казати да, је та појава безопасна, јер су јој последице и сувише опасне.

Да пређемо сад на анализу појединих осећања дечјих и за време њихових појављивања, Већ смо спомннули, да новорођенче није подобно ни за каква сложенија осећања; оно само може осећати просто задовољство. Први јасни знаци унутрашњих осећања. појављују се обично у другој. или трећој четрвртини прве године. Врло је интересантно, да се најраније, може бити раније од свију других унутрашњих осећања, јавља подобност за осећање страха. Страх је докле најпрвобитније осећање човечје Овај првобитни страх може бити изазиван најразличнијим и крајње невиним предметима: малим животињицама, каквом било неправом, или ма каквом црном Фигуром. Такав страх ни у каквом случају не може бити резултат некаквог претходног опита |(т. ј. није условљено знањем о рђавом значењу оног предмета који производи страх). Ово је савршено инстиктиван, урођен страх. Врло се јасно види овај урођени страх код животиња, на пр. код птица,

Спаљдинг саопштава, да пиле од два дана, чувши један крик копчев, исказује несумњиве знаке страха, премда, очевидно, није имало никаквога знања. о опасности и чак није никад ни видело ма какву грабљиву тицу. Овакав инстиктиван страх, у вези с читавим редом инстиктивних покрета, бегања, удаљавања од опасности, има очевидно врло велики значај за самоодржање индивидуе. Кад би пиле морало да, сазна претходно, на опиту,

+) Сикорски указ. соч. стр. 98.

УЧИТЕЉ