Учитељ

834 ДЕЧЈА ОСЕЋАЊА

опасност која му прети од копца, пре би погинуло но што би се користило резултатом опита. |

Човечје дете наслеђује тако исто инстиктивно осећање страха. Но при садашњим условима живота ово је осећање готово непотребно за самоодржање ; зато је оно без сумње; штетно за опште психичко развиће. Дечји страх, и ако дуго не траје, врло је јак атекат, који потреса цео организам, дејствује шкодљиво на срце и мозак и паралише мишићну "вистему. Овај дечји страх одговара паничком страху код одраслих. Према овоме прва брига разумнога васпитања мора бити: уклањање по могућству таквих афеката, који су тим више опаснији што брже прелазе у навику. Заповести, које дајемо нашој деци, морамо вршити ауторитетним тоном, који неће допустити непослушност, али без гнева, вике и у отнте јаког " емоционалног карактера, јер смо у противном случају у опасности да

од наше деце не створимо место добрих мужева некакве. слаботиње и кукавице.

Мало блажије осећење од страха јесте изненађење. Оно се појављује. кад се сусретнемо с цредметом који не одговара нашем очекивању. По томе се разуме, да изненађење не може бити својствено оном бићу, које није имало претходнога опити 'за таквог је све новој, а друго — оно мора слабити у толико, у колико претходни опит бива богатији, да обухвати видљиве изузетке или ређе случајеве. -

Слично овоме, ми налазимо код детета период, када је оно веома склоно на чуђење; а пред овим периодом и после њега бива ова склоност ове слабија. С овим мало дете готово се ничему и не чуди, јер оно не уме још да разликује изузетне случајеве; дете старије од две године изненађује се ређе и не у толикој мери, јер су му сви довољно ретки случијеви добро познати; у размаку међу овим периодима. спада, оно време као дете, тако рећи, прилази од једног изненађења к др,гоме; сваки нов човек, сваки нов звук, свака брза промена међу лицима његове околине — свега то дубуко зачуђава. Као изражајни знаци овакве емоције јављају се на првом месту, широко отворене очи (жеља да што боље видиј иу свези с овим често трептање и набирање на више коже на челу, а на другом месту, широко отворена уста (жеља да што боље чујеј сједињена по некад с нехотичним произношајем звука ах. Интересантно је да промене вод чула вида и чула слуха више изненађује децу, него промене код чула. укуса и мириса. Ово се на сваки начин обајашњава тиме, што нови укуси _

и мириси изазивају обично право незадовољство, а не просто, и тако рећи теоретичко изненађење.

Овај теоретички карактрер изненађења ими врло велику важност за интелектуални развитик дечји: благодарећи њему, пажња дечја концентрише се на све оно што је пово и брзо. раширује круг њихових знања. На ово опште теоретичко значење изненађења обратио је цажњу још Аристотело, који се држи за творца ФилосоФије.')

1) Метафизика А Д, 982, в. 12.