Учитељ

792. ВАЗЕЛО В

постоји једна реалка и једна виша девојачка школа под име: ном Филантропина.

Сам Базедов не оста дуго на челу завода, који је основао, а све због своје немирне природе, наклоности за свађу и због овог непостојаног карактера. Кампе, писац „Робинсона“ дође на управу, а по одступању његовом још једном предузе управу Базведов у друштву са Волке-ом, ну на брзо је напусти и са свим батали школу. Он је и даље живео у Десау, ал и са својом породицом не у најбољим односима. Његов приватни живот још од вајкада није био без прекора, а сад се још ода и пићу и служио је својим ученицима каткад за најгаднији пример. Од 1785 г. радио је годишње по неколикд месеца у једној вишој девојачкој школи у Магдебургу. Доцније једном бавећи се опет у својој вароши, нађе га и смрт. Још је диктовао свој тестамент, нежно се опростио са својим најмлађим сином и умро је при чистој свести 25-ог Јула 1790 г. Последње су му речи биле: „хоћу да ме секцирају у интересу добра мојих суграђана,“ што је врло карактеристично за његово цело мишљење и тежње.

Време је показало, шта је било вредно да св очува а шта није од установа Базедова. ЈЊогове се заслуге не могу оспоравати у пркос свих махна његовог карактера и његовог талента. Ми данас имамо у свима школама оне тековине као нешто, што се по себи разуме, а које је Базедов великим трудом победоносно извео у борби са духом свога времена. Те су тековине тројаке: настава на матерњем језику, познавање природе и нега тела. Што се тиче прве тачке, Базедов је оборио наслеђену поставку из средњег века, као да се право образовање може стећи само изучавањем старих језика и увео је. поред њих (без њих разуме се не би могао изаћи на крај) још и матерњи језик као наставни предмет. Друго, он није узео само језик и литературу као наставне предмете. већ је придавао важност и предметима из природе а у интересу школе и васпитања. И на послетку, он је био мишљења, на основу _једне старе изреке, да здрава душа пре свега потребује снажно и здраво тело; он је обратио пажњу и вежбању тела, које беше са свим занемарено.

Погледамо ли сад наше данашње школе, имајући у виду, ове три ствари, то ћемо наћи, ако смо искрени, да у томе од Базедова до данас нисмо учинили бог зна како велике напретке, да данас после сто годива нису са свим испуњени сви његови, још ондашњи, захтеви.

Заслуга Базедова неће се смањити услед прекора, што је великим делом усвојио Русовљеве мисли и извео.их и што је