Учитељ

870 ; ЈАВНА ГОВОРНИЦА

то чине. У варошима задржавају децу, па се изговарају да им је дете слабуњаво, и не воле да много седи у школи (поред свега што број часова није велик и што између часова имају деца одмор) или се боје кад је хладније да дете шаљу да не озебе; или неће да га раније дижу из постеље те увек касно дође, — све то чини те учитељ изостане у раду, јер с оном децом мора поново да ради, да често на часу слуша родитеље, који доведу дете да извине изостанке, или учитељ ученика који доцкан долази мора да опомиње, кори и т. д.

Треба још у почетку године казати родитељима да дете не сме изостати од школе док не пита учитеља. А ако је дете слабуњаво боље да. учи приватно па да положе испит, него да дангуби и задржава целу школу.

Цесто — по селима — остају деца да помажу у раду. Кад је деци мила школа, она се отимају и сама, па и плачу да иду у школу и тад их родитељи пусте и само то може да учитељу помогне, да, редовно долазе.

Кад сам имала школу, у коју су деца из три села долазила, па и изостајала од школе, чинила сам овако: Кад децу пуштам кући рекнем им (разуме се да сам распитада и дознала од деце, где је оно ђаче које изостаје и који се с њим виђају) да, потраже тог ученика, па да га лепо зову у школу; да му кажу докде смо ми већ дошли у науци, па коју смо игру вову или песму научили а он није био у школи па не зна, или нек му кажу да ћу их све водити који дан у шетњу па нека и он дође. То је било мамљење, ал' тим сам се помогла, јер их нико не би могао покупити кад су често по удаљеним салашима, а родитељи се могу изговорити 60дешћу детета — за то сам се увек преко деце деци обраћала, а она кад воле школу отимаће се да у њу дођу.

Одговор на 12 питање.

У школама код нас већином се чита молитва » Отче наш“, што није рђаво, но не треба да буде баш увек. У 1. разр. може се ујутру читати ова молитвица: уБлаги Боже, научи нас чинити вољу твоју, благослови наше добре родитеље, дај да овај дан проведемо у миру, љубави и слози, да се добро владамо, задатке учимом своје старије слушамо“. После- учења. — словенско „Отче наш“. После подне, пре учења „Отче наш“ српски а по свршетку наставе опет словенски. Тим се вежбају деца у изговарању те тежих речи.

У старијим разредима опет је лепо да се деца моле Богу и пре и после учења (Отче наш, Богородице Дјево, Преблаги Господи, Благодарим тја, или отпевати Благословен јеси и т. д.)

Сви ученици треба да се скупа моле — ређе по један и учитељ с њима. Још у почетку треба деци рећи да се за време молитве стоји право и мирно, и скрсте се руке, а немирнима и преко године треба казати да је Бог милостиви то заслужио од нас, да му се мирно помолимо сваки дан, јер он нам сваки дан даје по неко добро.