Учитељ

ГЛАСНИК 871

Молитва је најлепши приступ настави аи најбољи завршетак исте. Деца су обично немирна кад се спремају за учење, још више пред полазан кући, ачим се рекне: молићемо се Богу, свасе деца умире у један исти мах.

Деци неће никад бити досадно читање и једне исте молитве, ако се и учитељ с њима моли, а побожност, која се на његовом лицу огледа или

и само мио и благ глас чиниће да ће се деца с највећом пажњом молити. Анђелија Спајићева.

Одговор на 16 питање.

Истина је, млоги ученици тужакају се и за крупнице и за сутнице, које један с другим стварају.

Прелазити преко тих тужбица и ђачких зађевица а не обраћати пажњу на исте, то никако не би ваљало. Кад би учитељ и забрањивао да се деца тужакају, и то не би ваљало. Јер и ђачке тужбице често нису маленкост и ако се некима чини да је тако. Ђачке тужбице не треба узимати олако, не сме се одбити грубим речима: „Одлази“! „Шта се сваки час тужакаш “2 и т. д. Не сме се ни преко колена решавати правда, него се мора и за ту ствар наставник да прибере, па одмах да се сети које приче или изреке, која би му помогла да се што боља правда за решење прибави.

Да испишем нека. моја љутином зачињена. решења.

Дође Т. па рече: — Г., П. мени сломи лењир. Шта ћу да радим, Убићеме отац! — А где ти је бло лењир упитам Т.—- Ја га овде турио. Одлази! Што ту да га тураш:г —

После за време одмора, ето ти њих двојице к мени у собу. П. о

Господине, Т. стаде плакати, а ја му дадох мој лењир. Ја имам два па њему могу дати један. —

Мене онда као да посуше врелом водом! На послетку рекох: Е, па то је депо, кад се тако сами наредите. Ја. сам био нешто љут па не имадох кад да то испитујем. — Добро, идите сад.

Онда сам себи дао правило: ма и најмању зађевицу не треба пропустити, док не промислим о њој, Није вајде кроз све предмете моралисати ако на овим питањима не будем пажљив те да одржим оно што се каже: «Учитељ је душа школе“. „Друштво оће просту, строгу и правичну судију“

Боље је више часова провести на тим малим социалним питањима, и завађалицама, него трипут поновити о жаби. Дакле, наставник не сме олако узимати те ђачке жалбице, ако мисли да се одржи на висини. А вазда ваља имати на уму и то, да деца умеју да цене и учитељеву правичност. А кад треба, те тужбице расправљати2 То питање повлачи доста, писања. Ја мислим — бар тако ја радим — овако: Неке ствари нужно је расправити пред ученицима, и то је најподесније на одмору и игралишту. Никад не остављати за даље време. „Вруће гвожђе кује се“. |