Учитељ

104 СЉУБЉИВАЊЕ ПРЕДСТАВА

Свему тому је узроку мозгу, који се може тако модификовати, да крађа прелази у болест. Јасно је ево, као сунце, колико ваљају прве представе у дјетета и њихово сљубљивање. Ако те представе, па онда појмови и идеје, модификују живчани сустав за моралне пдеје, онда је лако. Та модификација може тако ојачати, да човјек воли изгубити живот, него да учини оно, што се противи његовој модитикацији. Ако све то прати јак разум, ето и човјека лијепа значаја, а никад слијепа Фанатика. Бистра разума опет не може бити без разних и вјерних представа, и њихова сљубљивања, из реалног свијета. Ето колико су представе знаменита грађа за умни и морални одгој.

Лако је дакле с дјететом, које већ у школу доноси аперцепцију за истину и т. д., али је мучно с оним, кому је крађа, драга. Овде ми долази на памет афрички путник Холуб, који је у бечкој ротунди 1891. изложио афричку културу почевши од Бушмана, што станују у шпиљама, па до европске куће и културе, што ју он пренесе у Африку. Види св одмах да је Холуб кодрио онај народ и да не има здрава појма, како се просвећује човјек. У кући највише ЖХолубове цивилизације стојаху у изложби модели дивљака — заиста красно израђени — с ракијом и вином у руци, а са европским капутом на себи. Ту бијаше више и празних боца Францеска вина и ракије. То ти је Холубово педагошко срество, то његова психологија, којом он просвјећује дивљаке. Пошто се је сва изложба врло хвалила, не бисмо ли ми учитељи, који нијесмо «академички образовани», напунили школски орман за учила вином и ракијом, па да овако питомимо и племенимо немирњаке, лашце и тврдоглавце'! Ну има још учитеља, да не спомињем других, који на посве други начин хоће да поправљају ђецу и људе, али су ипак смијешни, као Холуб са својом ракијом. Они сваки дан вичу дјеци: Ти овакав, ти онакав; ти овај, ти онај; зар се не стидиш, ти... Зар ти никако не ћеш, да будеш честит човјек, него хоћеш силом на вјешала:! Вријеме је већ, да свучеш ову гријешну кожу, па да обучеш другу. Пазите, да не будете чеваљалци, него поштени људи: Што нас учи ова прича, да будемо добри, дакле будите добри, Тако то иде без краја и конца, а увијек се креће око исте тачке, а да се још "боље учврсти и заглави, учитељ чита ђеци по више пута у

| | 4