Учитељ

98 СЉУБЉИВАЊЕ ПРЕДСТАВА.

него за то, јер не живе на свјетлу. У природи није ништа постало а приори.

Кад се роди, дијете има развите све чулне органе, али они још нијесу способни за опажање. Новорођенче осјећа н. п. свјетлост, али не распознаје ни боје ни облика, даке никакве ствари. Ако му показујемо коју ствар и мичемо њом испред његових очију, то оно и не трене оком, ште је доказ, да и не види. Свјетлост дјелује ка око, које није ништа друго, него Физички апарат: тамна собица (сатпета ођвецта), а мало по мало утисци његови, који допиру чак и у мозак, остављају у њему неки траг, т. ј. узрокују у њему неку промјену с које се рађа неки осјећај. Молекуларно титрање од утисака преображава, се Е у представе, при чем се неки дио силе губи оксидацијом твари у мозгу у облику топлине, За то и јест мозак топлији, кад ради, а у мокраћи налази се послије напорна душевна рада велика множина сумпорне киселине и фосфорне киселине, што је доказом, да се много сумпорних ифосфорних атома у мозгу и живчевљу за рада оксидовало. Атоме, што се у мозгу истроше и нијесу више способни за рад душевни, одлучује крв из мозга, а од крви стварају се нови. И што се један те исти чулни утисак више понавља, то је та промјена већа и сталнија; а по томи осјећај јачи. Сваки утисак чини промјену у живчаном организму према себи, тј. ова промјена, а по том и осјећај, одговара вањском утиску. Кад је живчани сустао довољно модивикован за вањ"оки утисак, дијете стане распознавати и опажати ствар, од које | му долази утисак и потјече осјећај. Што су дакле утисци вањо. скога свијета на око, или било на које чуло, чешћи, то је и живчани сустав према њима више прилагођен Такав закон "прилагођивања видимо и у свим осталим органима. Они се вјежбањем модификују и усавршују за свој посао који постаје све "дакши, а прелазим у навику, а гдјекад и у нагон. Што дијете гледа ствари боље, правилније и с већим маром, то су интензив-. нији и његови осјећаји, а то већа вјештина, стиче се на посматрање вањскога. свијета. Што се у почетку није виђело никако, то се послије опажа са свим лако и јасно. Не само то, него

"исти осјећај тако ојача, да се обнавља и без дотичног чулног утиска. Такав осјећај зове се представа. Да то објаснимо по_ себним примјером. Новорођенче гледа своју матер, ал је не