Учитељ

| БЊИМЕВНИ ПРЕГЛЕД.

—======—

Аманет Српкињама, за народ написао Мита Нешковић, свеска. "26 издања Матице Српске из задужбине П. Коњовића, накладом књижаре "и штампарије Браће М. Ноповића. Н. Ба 1892. стр. 64, мале осмине.

Васпитање је као виноград, који непрестано мора да се.обрађује, ако хоћемо да се не упарложи. То је њива, која сваке године мора да се угари и оре, ако хоћемо да роди. Не. То је поље, којеје у нас још непреорано п необраћено. За то је сваки покушај у нас да се то поље. узоре и обради добродошао.

У горњој књижици писац је обухватио онај крајичак тога поља, који „је у нас најмање додириван и најнепознатији. То је домаће васпитање. То је управо један део од њега, део, који је у нас још мање додириван но и сама прва нега дечија. То је оно страшно доба у животу дечијем, о којему не води довољно рачуна ни кућа ни држава. То је оно доба од 2—8 па до 1 године, — доба улично.

У Немаца је још пре више од пола века поведена брига о томе,и у њих данас не само да постоји читава књижевност о овоме, него сеп од стране државе и од стране породице све више чини, да се иова периода живота дечијег употреби што корисније за васпитне циљеве омладине народне. У нас је идеја о томе тек сада на дневноме реду. С тога мислимо, да ће ова књижица добро доћи свакоме, који у нас жели о томе да мисли.

У књижици има осам одељака

"У првоме, који писац посвећује „Сриском женском ери“, износи се да су жене и појединце, као мајке,и удружене, као чланови друштвени, најпогодније и најпозваније да се старају о васпитању порода свога и народнога. И с тога највише и ставља ову бригу њима на срце

"и у дужности обраћа се њима.

У другоме „Штоће нам школа“ излаже доста познату ствар каква _је потреба, изазвала школу, нарочито основну и какав задатак она има.

У трећем „Ми чи бриља дрџиж народа о деци“ писац прве износи шта чинимо ми за подизање порода свога, особито у добу које споменусмо, па онда прича шта други просвећени народи чине. Прича, како