Учитељ

158 КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

А, узевши на ум, како се брзо креће напредак у других народа, како слабији подлежу а културно јачи побеђују и нагло се шире, писац налази да с овимне треба оклевати, и завршује песниковим речима :

„Јер брза река пред нас тече, А ми на брегу наше несреће“......

=

Ми топло препоручујемо ову књижицу свакоме ко се бави васпитањем у опште, а нарочито српском женском свету, коме је писац и наменио.

Београд, Септ. 1898.

Ј. Мподраговић

Неколико приповедака српској омладини. Испричао Јово Ђ. Пантелић. Београд 1898. У нас се сада ретко јављају књижице и часописи намењени младежи. Раније доба обиловало је п таким делима, нарочито у наше прекосавске браће, која су водила строжијег но ми рачуна о дечијој умној забави. Јер поред превода, они су имали и неколико оригиналних писаца по тој струци. У нас, сем неколикоко дечјих забавника и преведених приповедака за младеж, нема никаквог већег рада, те врсте. Новост је пак ова књижица, у којој има 5 оригиналних приповедака и једна преведена. Четири од њих ву са ошитом моралном тенденцијом а „Заставник“ је родољубиве садржине. Изузевши „Нашу икону,“ која има циљ, да образује верска осећања у вези са осећањима синовље љубави, приповетке: „Увела ружа“, „Приморче“ и „Мали прогнаник“ јесу примери за неговање породичне љубави: братовље, синовље и родитељске. Фабула сваке приповетке јесте обична али је моралисање сувишно, те квари пажњу при читању. Велика је мана овим причама, што су сувише тужне и силом намећу читаоцима сажаљење, које треба тек да се појави као последица читања. Осим тога у причама су неприродни типови дечји, а они не смеју бити примери за углед. Кад се изузме леп језик и јака оппена страна, приче су такве, да не заслу_жују пажње а нису са торњих разлога подесне ни за младеж. Једино преведена прича Достојевекога и оригинал : „увела ружа“ заслужују пажње.

= ;

Прегледи за цртање. За основну школу 1 Џ, ШитТу разред. Приредио Д. Ј. Путниковић, учитељ. Веоград 1698. Стр. 1-4+ и 8516. Наша учбеничка књижевност за. осн, школу има богат избор дела за све научне предмете, који се изучавају у осн. школи, али је необично сиромашна уџбеницима за вештине. Овим једног комада ноталних „Дечијих песама“ и две збирке „Дечјих игара“ немају вештине никаквих више помоћних књижица у нас, Разуме се, да се та појава може тумачити с једне стране тиме, што и сами наставници стоје по својој стручној“