Учитељ

ДУША и лух 195

својом свешћу опазимо. Неку ствар или некакав догађај, познамо тек очда кад их опазимо. Док не дођу у свест за наси не постоје. И свет дакле познајемо само својом свешћу. Отуда и објашњава спиритуализам: да је једино свест реална, а све је друго њоме створено и постоји само у свести. То је теорија спиритуализма и идеализма.

Спиноза иде још даље па вели: «Наш је дух само једна искра божанског духа, наше «ја» само је једна Фаза у процесу мишљења божанског духа.»

Из те се науке развио после тпантеизам.

Друга теорија монизма стоји на противном становишту, то је материјализам, по коме само материја постоји. а дух разуме само као акциденцу материја. Фохт заступа овако разумевање, које показује велике тешкоће. Прво: ми знамо материју само за то, што имамо духа (својом свешћу); дух је дакле ранији а тело доцније. Па зар да оно, што је раније буде акциденца ономе, што је познијег С друге опет стране, ми знамо појава, које се не дају материјом објаснити (простор, времеј. Ове су само облици, у којима материја утиче, али су појаве ду ха.

Исто је тако са целином свести. Она остаје, али се материја тела непрекидно мења.

Како дакле материјализам није кадар, да објасни многе појаве, сматрали су многи, да је нужно претпоставити неке материје, које посредују између тела и душе (отуда је и постала теорија : «идеални реализам“). Једни мисле. да је у нама нека течност, Флуид, душе. Присталице ове науке тврде, да се тај Флуид производи у кичменој мождини. Други мисле, да нерви луче некакав етар душе (као што се служимо теоријом о етру објашњавајући светлост), али јединство свести није ни тиме објашњено. Они мисле, да се тај етар прибира у некаквом центру (у лобањи). Па и тај је етар опет материја, истина, врло фина, Трећи опет замишљају некакав нервни или душевни дух. Но тиме није могуће објаснити душевни живот и утицај духа на тело. Јер или су ове ствари (нервни етар и т. д) материја и онда не знамо како душа утиче на тело, или је то душа, и онда онај проблем опет није решен. А то би још била само једна фина материја (отуда стидљиви материјализам).

Материјализам задобија данас млого присталица, те би се могло помислити, да је он доиста решио онај тешки проблем, на коме раде највиђенији умови хиљадама година. Виђени камацитети на пољу природних наука, устају противу тога, и износе немогућности, да сео УНИЈЕ душе на тело нешто одређено каже, што се не би могло оборити.

~