Учитељ

ОБУЧАВАЊЕ СЛЕПИХ ИО ГЛУВО-НЕМИХ 208

да би доказали што год из Геометрије, цртали цртеж, а доле написали: „види“. За слепу децу геометријски цртеж цртан кредом на табли не постоји; они га не могу ни видети ни ичим осетити. За то сле.и ученици могу састављати геометријске Фигуре на положеним таблама помоћу чиода игајтана или жице. На тај начин ми видимо да чулни осећаји код слепих служе као најглавније срество за добијање знања. Оно само собом попуњава недостатак гледања.

ЛИ ван тиктољлско време сљецм ученици занимају св разним занатима. Ва то у њиховим заводима постоји занатлијска радионица. Чим избије звонце, а често чак и раније, она с необичном ревношћу и вољом спремају се у радионицу. Често они моле за дозволу да раде у радионици и за време одмора. Слешац је радник који много воли свој посао, за то је у послу врло тачан. Главни је недостатак у њиховом раду што раде полако.

У својим радионицама слепи ученици израђују: котарице, простираче за патос, ћилиме, столице, четке ит. д. Женске пак плету чарапе, торбице за носење, рукавице ит. д.

Ју слободно време, кад нису 9 шкољи ни 9 радионици сљеии ученици занимају се музиком. песмом, иљром, џ читањем књила. Неки исписују за себе из књига или других састава по нешто што им се особито допада. Осим тога, тада им читају и на глас да слушају. Деца се скупе у разред, поседају за сто, а учитељ или васпитач им чита. Слепци слушају с особитом пажњом, што се види по њиховој физиономији. Они се усрдно старају да не пропусте ни једну реч од оног што им се чита или говори. Од свега особито им се допада појезија.

Зими се тоциљају на леду и низбрдицама, и играју се разним играма у собама. Најомиљенија им је игра „шашка“ (испупчена)“ долине, „заузеће града“ (слично нашем „шаху“) лото (игра са изрезаним плочицама слична назној „тура-азија“) и т. д. За рад Физичког развитка и здравља, слепих, у заводу је заведена и гимнастика.

У Александро-Маријинском заводу налази се бпблиотека за сле-. пе, али не само за евоје питомце, него и за продају. Једне књиге су штампане тачканом азбуком Браиљевом, а друге инциалом (великим словима). Инциалом штампана издања старија су него издања тачканом системом. Французу Валентину Хају пала је на ум срећна мисао правити на артији рељефне знаке. Још 17184 год он је почео штампати књиге за слепе рељефним словима. За штампу он се користио словима латинским, употребљујући крупни, тако звани инциални, слог, који је висок за 1 дм. Штампа овим инциалним слогом практикована је за много година у париском заводу слепих; за тим је она пренета у Енглеску, где је 1884 год. штампано тим слогом еванђеље од Матејг.

5) Игра слична нашим доминама, само што озго нису рупице него разне ствари и животиње.